Page 67 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

(Хаим је био већ заборавио на свој опрез и говорио
живо, уз немирну мимику лица и покрете руку.)
– Слушајте– наставио је мирно и претерано свечано
дебели чиновник– ви сте паметан и школован човек из угледне
куће. Видите и сами да сте се у незгодну ствар уплели– или вас
је неко уплео. Ви знате да и данас, као и онда, седи на престо-
лу султан и халифа (нека му бог подари дуг живот и сваки
успех!) и да то није добар предмет ни за размишљање,а камо-
ли за проучавање, писање, и разговоре. Ви знате да реч ни кад
је у најдубљој шуми изговорена не остаје на месту, а поготову
кад се напише или чак и другима каже, као што сте ви по
Смирни писали и говорили. Него објасните нам ствар и кажите
све. Биће лакше за нас и боље за вас.
– Све, што ви говорите нема везе са мном ни са мојим
мислима.
Младићев глас је звучао искрено, са призвуком огорче-
ња. Чиновник је тада напустио свој свечано отмен став и узео
тон који је за њега био много природнији:
– Чекајте мало! Не може бити да нема везе. Све има везе
са свим. Ви сте човек учен, али ни ми нисмо потпуне незнали-
це. Не предузима се толики посао случајно ни без неког циља.
Говорио је увек само онај дебели. А Ћамил јесве више
размишљао о оном што чује од овог чиновника, и одговарао
нејасно, само као јека.
– Циља. Каквог циља?
– Па баш то бисмо и хтели да од вас чујемо. Младић не
одговори ништа. Мислећи да га јепоколебао, дебели човек
настави самоуверено растежући слогове.
– Дакле, молим вас!
То је било речено још тврђе и сувље, на неки нов начин,
са призвуком нестрпљења и претње.
Младић је бацао погледе у тамне углове око себе као да
иза круга ове слабе светлости тражи неког за сведока. Мислио
је како да каже једну једину реч или реченицу која би разбила
овај глупи неспоразум, све објаснила и доказала да ту нема
циља и да он о свему томе нити треба нити може да полаже
67