Page 63 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 63

достојанственика, Џем је мислио живо и јасно, како мислимо
          само у часовима кад смо одвојени од једног боравишта а нис-
          мо ступили на друго. Мислио је хладно о својој несрећи и гле-
          дао  је  јасно  и  немилосрдно,  онако  како  човек  може  да  је
          сагледа само кад је, скривен и невиђен, чује из туђих уста.
               Ето, свуда га дочекују страни људи као живи зид његове
          тамнице. А шта може да очекује од тих људи? Можда сажаље-
          ње? То је једино што му не треба и што му никад није требало.
          Саучешће које су му понекад показивали ретки добри и пле-
          менити људи за њега је само мера његове зле среће и беспри-
          мерног понижења. И за покојнике сажаљење је тешко и увре-
          дљиво, а како га је тек сносити још здрав и свестан свега, жив
          гледати у очи живим људима, да би у њима прочитао само јед-
          но: сажаљење?
               Од  свега  што свет  има  и јесте ја сам  хтео да  направим
          средство којим бих савладао и освојио свет, а сада је тај свет
          начинио од мене своје средство.
               Да,  шта  је  Џем  Џемшид?  Роб,  то  је  мало  речено.  Роб,
          прости  роб  ког  воде  на  ланцу  од  трга  до  трга,  има  још  увек
          наде на милост доброг господара или на откуп или на бекство.
          А Џем милости нити може очекивати нити би је могао примити
          све и кад би неко хтео да му је да? Откуп? За њега не сакупља-
          ју откупе, него напротив, плаћају читава богатства и са једне
          иса  друге  стране  да  би  остао  роб  и  средство  и  да  се  не  би
          откупио.  (Изузетак  је  његова  мајка,  непоколебљива,  дивна
          жена,  створење  над  створењима,  али  она  својим  немоћним
          напорима  само  увећава  терет  његовог  понижења.)  Бекство?
          Тешко бежи и безимени роб из ланаца, али кад бежи, он увек
          има  мало  наде  да  ће  заварати  гониоце  и  да  ће  се  докопати
          неког свог света у ком ће моћи живети као слободан и бези-
          мен човек међу слободним и безименим људима. А за њега не
          постоји  могућност  бекства.  Васколики  обитавани  и  познати
          свет,  подељен  на  два  табора,  турски  и  хришћански,  нема  за
          њега прибежишта. Јер, тамо или овде, он може бити само јед-
          но: султан. Победнички или поражен, жив или мртав. Зато је
          он роб за ког нема више бежања, ни у мислима ни у сновима.
                                          63
   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68