Page 65 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 65
VII
Младић се није појавио ни другог, ни трећег дана. А око
подне дошао је Хаим и, бацајући опрезно испитивачке погле-
де свуда око себе, рекао да се са Ћамилом »десило нешто што
не ваља«. Више од тога није чак ни он умео да каже.
Тек два дана доцније Хаим, који за то време није миро-
вао, дошао је са већ склопљеном причом о Ћамиловом нес-
танку.
Прво је, смркнут и оборене главе, обилазио простор око
фра-Петра у широким па све ужим и ужим круговима и елип-
сама, бацао испод ока погледе око себе, трудећи се очигледно
да свом разговору да изглед случајног сусрета у пролазу и,
наравно, не слутећи колико су те његове »мере предострожно-
сти« узалудне и провидне. Кад се примакнуо близу, упитао је
пригушено:
– Јесу ли вас саслушавали?
– Нису– одговорио је гласно фра Петар, ком су Хаимове
»мере« почеле да бивају досадне.
Али надајући се да је Хаим сазнао нешто о Ћамилу,
понови одмах блаже:
– Нису. А шта има?
Тада је Хаим почео да прича. Из почетка се још држао
као човек који је застао у пролазу, случајно, и који ће одмах
кренути даље, и бацао кратке погледе око себе, али се мало-
помало све више заборављао и говорио све живље, не поди-
жући глас.
У том што је казивао било је додуше појединих нејасних
и необјашњивих места, али зато су нека друга била испричана
са таквим и толиким појединостима као да их је својим очима
гледао. Хаим је све знао, и видео и оно што се није могло
видети.
Кад се Ћамил са првим сумраком повукао у своју ћелију,
коју је чувар за њим закључао, било је још видно у пространој
соби. У два светла, покривена сахана хладила се већ постав-
љена вечера какву други хапшеници нису добијали. Све је
65