Page 66 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

било као и свако вече. Шетња из угла у угао и очекивање сна
за који се зна да неће доћи. Мало-помало умукли су и после-
дњи шумови доле у авлији. Мрак је прогутао беле зидове и
предмете и стегао ћелију око будног човека. Стварао се нов,
моћни свет и у њему су стали да се јављају ситни, нестварни
гласови и блесци од игре слуха у тами и несаници. У једном
таквом тренутку, он сам није знао у ком, чуло се као да споља
кључ тражи и налази кључаоницу. Али то није била више варка
слуха. Врата су се стварноотворила и слаба светлост се појави-
ла на њима. У собу су без шума ушла два тамна човека. Иза
њих је момак носио малу уљаницу. Он је одмах стао са стране,
подигао лампу, и остао тако непомичан.
Светлост се распоредила по свима. Један од оне двојице
био је угојен; све је на њему било обло и мекано: његов спољ-
ни изглед, глас и покрети. А други је био мршав, сав кост и
мишић у мркој кожи, великих очију заклоњених сенком и кру-
пних, страховитих шака које су искакале на светлости. Изгле-
дали су као два лица дволичне султанске правде. Само први је
назвао учтиво (језивом учтивошћу) добро вече. И почело је.
Опасно меким гласом дебели чиновник је рекао да је
прво саслушање било више формалне природе и да су и одго-
вори били такви. Али на том, наравно, не може остати.
– Потребно је, Ћамил ефендија, да нам најпосле кажете
за кога сте сакупљали податке о Џем-султану и до у ситнице
разрађивали начин на који се остварује план о буни против
законитог султана и халифе и како се проналазе средства и
путеви за отимање престола помоћу непријатеља из иностран-
ства.
– За кога? – јекнуо је тихо младић, већ сав у ставу
одбране.
– Да, за кога?
– За себе, ни за ког другог. Проучавао сам оно што је
познато у нашим историјама. Удубио сам се...
– А како то да од толиких предмета о којима пишу књиге
и наука ви одаберете баш тај?
Ћутање.
66