Page 59 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

VI

Ово је само окосница Ћамилове приче, штуро и кратко
казана. Много дуже и живље и друкчије, и са другим смислом
говорено, било је оно што је фра Петар чуо од свог новог при-
јатеља. И све се сводило на једно: постоје два света, између
којих нема и не може бити ни правог додира ни могућности
споразума, два страшна света осуђена на вечити рат у хиљаду
облика. А између њих постоји један човек који је, на свој
начин, у рату са оба та зараћена света. Царев син, царев брат,
цар и сам по свом најдубљем уверењу и осећању, и у исто
време најнесрећнији од свих људи. Прво издан и поражен, а
затим преварен и лишен слободе, усамљен и одвојен од својих
и од пријатеља, доведен у трагичан процеп, а целом свету на
видику, као на срамном стубу, али са гордом решеношћу у
себи да у том положају истраје и да остане оно што је, да не
изгуби свој циљ испред очију и да не попусти ни брату-крвнику
ни неверницима који га подмукло варају, уцењују, продају и
препродају.
Ту се фра Петар наслушао страних имена градова и
моћних светских људи, царева, краљева, папа, кнезова и кар-
динала, што никад у свом веку није, пратећи све промене и
покрете у необичном животу Џем-султана. Он сва та имена
није ни могао запамтити и поновити. Често је бивало да слу-
шајући изгуби нит младићевог причања и да не зна више у тој
причи ко је коме род ни ко кога обмањује, купује и продаје, па
чак и да престане да прати причање, него мисли на своју
невољу. Али и тада би се правио као да слуша, јер му је жао
човека коме је очигледно много стало да све докраја и потан-
ко каже.
А било је у том причању и њему потпуно неразумљивих
ствари, као што су Џемови стихови о судбини, о вину и пијанс-
тву, о лепим дечацима и девојкама. Ћамил их је рецитовао
напамет и као да су његови рођени. Било је и речи и мишљења
која су га збуњивала и бунила, као што су оштри Џемови судо-
ви о папама и другим црквеним главарима. Али фра Петар је
59