Page 20 - Odiseja
P. 20
Homer: Odiseja
Kad bi se s mnogima bio; valjano ti nam ne reče.
Nego, narode, sad se raziđ'mo na poslove svoje,
Ovog će na put Mentor podbadati i Haliterso,
Koji su drȕgovāli i s ocem njegovim davno;
255 Al' ja mislim, Telemah na Itaci sjedit će dugo
14
Te će razbirati glase, a nikad zaputiti neće.«
Reče Liokrit to i brzo skupštinu raspe,
Pa se kućama svi raspršaju, svaki ka svojoj;
U kuću tada božanskog Odiseja otiđu prosci.
7. Spremanje za put i odlazak. 260—434.
A. Atena obećava pomoć. Ruganje prosaca. 260—336.
260 A Telemah pođe daleko na ȍbalu morsku,
15
Opravši ruke u vodi u pjenastoj zazva Atenu:
»Čuj me, boginjo, ti, što u dom nam jučer si došla
Te mi u lađu ući naložila, da se zavèsti
Imam u plavetno more, da doznam, kad će se vratit
265 Otac, što izbiva dugo, al' zatežu sve to Ahejci,
Najvećma od svih prosci u svojoj hudoj objésti.«
Tako se pomoli on, i Atena se približi njemu,
Uzrastom bješe nalik na Mentora, bješe i glasom;
Besjedu započne s njim i progovori krilate r'ječi:
270 »Nećeš, Telemaše, biti nerazborit odsad ni plašljiv,
Ako se u srcu tvome utvrdila očeva dična
Hrabrost, s kojom je on i radit i zboriti znao.
Onda ti put tvoj neće bez uspjeha biti ni zalud.
Ako pak nisi njegov, Penelopin nisi li porod,
275 Ne mislim, da ćeš ono izvršiti, na što se spremaš.
16
Ocima svojima ravnih sinóvā malo imade,
Više je, koji su gori od oca, boljih je manje.
Ako ne budeš plašljiv, nerazborit tí ni odsàda,
I od Odìsejeva u tèbi ako je úma,
280 Onda je nade, da hoćeš i poslove ove izvršit.
Zato se zà volju ȉ ćūd prosácā bezumnih više
Brinuti nemoj, jer nisu ni pravični oni ni umni.
Za smrt ne znaju oni nit' znadu za crnu Keru,
Koja je već im blizu, da sve ih pomori za dan.
285 A put, na koji se spremaš, otezati neće se dulje,
Jer sam ti prijatelj ja po ocu tvojem i tebi
Brzu ću pripravit lađu i skupa ću s tobom zaputit.
Nego idi sad kući i tamo sa proscima budi,
14
256. To je sarkastično rečeno jer Liokrit smatra riječi Telemahove u st. 214—224 tek jakom grožnjom.
15 261. Molitelj se smio samo čistim rukama obratiti božanstvu, a slanoj morskoj vodi pridavali su u Home-
rovo doba veliku moć očišćenja.
16
276. Smisao je ovaj: ne može se mnogo očekivati od onoga koji nema odlična i valjana oca; po vjerova-
nju starih svaka je nova generacija gora od pređašnje.
20