Page 19 - Odiseja

Homer: Odiseja

B. Telemah ište da mu se da lađa, da ide pitati za oca. 208—259.

Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:
»Čuj me, Eurimaše, ti i ostali ponosni prosci,
210 Neću vas više ja moljakati nit' vam govorit,
Jer sve bogovi to i Ahejci sve to već znadu.
Nego mi dvadeset dajte drugara ì bȓzū lađu.
Da ti drugari tamo i ovamo putuju sa mnom,
Jer ja u Spartu idem i u Pil pjeskoviti idem,
215 Ne bih li doznao za oca, što izbiva odavno veće,
Ne bi l' mi smrtnik koji dojavio, ne bih li čuo
Zeusovu Kážu, što ljudma navlàstito donosi glase.
Ako čujem za oca da živi, da će se vratit,
Još ću se godinu jednu ustrpjet, ma bila mi muka;
220 Čujem li za nj da mrtav je već, i nema ga više,
Ja ću se u zemlju onda povratiti očinsku milu,
Nasut ću spomenik njemu i s mnogim častima mrtva
11
Njega, kako valjade, sahranit ću, à mājku udat.«
To dorèkāvši sjedne Telemah, i med njima usta
225 Mentor nezazornog drug Odiseja; njemu on c'jelu,
Kada iđaše na put u lađama, povjeri kuću,
12
Starca oca da sluša i u kući stalno sve čuva.
On im dobro želéći progòvorī ì reknē ovo:
13
»Čujte me, Itačani, što sada vam kazati hoću.
230 Ne bio milostiv, blag, i ne bio dobar odsàda
Nikoj' žezlonoša kralj, ne poznavo u srcu pravde,
Nego bio zao, bezakonje gradio svako,
Kad se od sviju božanskog Odiseja ne sjeća nitko,
Kojima vladaše on, a dobar im bješe ko otac.
235 Prosiocima ja ne mògu junačkim branit,
Zlovarni u srcu svome da nasilja gradili ne bi;
Glavom se igrajuć svojom Odiseju na silu kuću
Troše i vele za nj da se više vratiti neće.
Nego ljudima drugim zamjeravam, koji sjedite
240 Šuteći svi i nikoji vas ukoriti ne zna
Šaku ovih prosácā, a tòlikā vâs je množina.«
Njemu Euénorov sin Liokrit reče ovako:
»Što si, Mentore ludi i prkosni, reko te sada
Nukaš nas, da bismo se umirili? Ali je muka
245 Borit se oko gozbe, gdje i više ima junaka.
Sam da se Itačanin Odisej ovamo vrati,
Da nas ponosne prosce zateče gdje se častimo
Te nas iz kuće htjedne izagnati, ne bi se žena.
Koja ga čekaše dugo, veselila, što joj je došo,
250 Nego bi grdni udes Odiseja snašao odmah,

11
215—223. Telemah kazuje istim riječima ono što je njemu rekla boginja Atena u 1. pjev. st. 281—283;
287—292. Takvo ponavljanje riječi koje je netko već rekao veoma je često u Homera, a i u našim narodnim
pjesmama; vidi u T. Maretića, Naša narodna epika, str. 54.
12
227. »Starca oca«, tj. Laerta, oca Odisejeva.
13 228—229. Ti su stihovi već bili (vidi st. 160—161).

19