Page 22 - Odiseja

Homer: Odiseja

335 Jer bismo d'jelili onda imutak i kuću dali
Njegovoj majci, a s njome i onom, za koga se uda.«

B. Lađa se sprema. Odlazak. 337—434.

Tako mu prosci reku, — Telemah u očinsku siđe
Široku, visoku klijet, gdje zlato u hrpama i mjed
Bješe i mirisnog ulja množina, u škrinjama ruho;
340 U krčazima tu je i staro stajalo vino
Pitko i slatko, napitak božanski nem'ješan ni s čim;
Uza zid prislonjeni krčázi bjehu po redu,
Vrati l' se igda Odisej množinu pretrpjevši jada.
Bila su vrata tu na ključeve sklopljena tvrdo
345 Dvokrilna vrata, i noću i danju ključarica bješe
Tu i čuvaše sve vještinom i pameću svojom,
Opu Eurìklija kći, što sinak Pisénorov bješe.
U klijet nju pozove Telemah i ovo joj reče:
»Majo, slatkoga daj mi u vrčeve napuni vina,
350 Kojega najboljeg imaš za onim, što ga još čuvaš
20
Misleć na zlosretnika Odiseja, Zeusovo čedo,
Neće l' umaći smrti i Kerama te nam se vratit.
Dvanaest vrčeva ti mi natoči i sve ih pokrij,
Ktome i prekrupe uspi u mješine sašite dobro,
355 Dvadeset neka mjera samljevenog ječma još bude.
Jedina zà tō znaj i spremi ȕ hrpu sve to,
Jer ja ću navečer doći i uzeti, kada mi mati
Uzađe u sobe gornje na počinak misleći leći,
Jer ja u Spartu idem i u Pil pjeskoviti idem,
360 Da za miloga oca propitujem, bih li što čuo.«
Tako joj reče, i nato Eurìklija, dadilja mila,
Zakuka, jaučuć njemu progòvorī krilate r'ječi:
»Kakva se namisao u tvojem rodila srcu,
Sinko o dragi? kud misliš jedínac, mȉljenīk kuda
365 Krenut u široki svijet? ta Zeusovo čedo Odisej
Od domaje daleko u zemlji je propao tuđoj.
Prosci će raditi tebi o glavi odmah, kad odeš,
Da bi te nestalo hìmbōm, a tvoje svȅ će pod'jélit.
Nego ostani ovdje na domu, ta nije ti sile
370 Po trepetljivom moru da lutaš trpeći jade.«
Razumni na to njoj Telemah odgovori ovo:
»Ne boj se, majo, jer ovu imadem od boga miso.
Nego zakùn' se, da nećeš govoriti materi miloj
Prije negoli prođe jedanesti, dvanesti danak
375 (Ili me sama zažèlī, il' začuje, da joj otídoh),
Plačem da ne bi svoje pokvarila obraze krasne.«
Reče Telemah, a stara zakune se velikom božjom
Zakletvom; pa kad se već zakune i zakletvu svrši,

20
351. »Zeusovo čedo« — kraljevi i odličnici toga doba vole podrijetlo izvoditi od samoga Zeusa da bi im
ugled bio što veći.

22