Page 379 - Ilijada
P. 379

Homer: Ilijada



                              Već mi se ruke s oba sa ramena ne miču brzo.
                              Ej da pomladit se mogu, da snagu potpunu imam,
         630                  Ko na Buprasijskom polju od Epejaca kad bješe
                              Pokopan kralj Amarinkej, kad obdulje kraljevi sini
                              Metnuše! Onda meni ni jedan Piljanin jednak
                              Ne bješe niti Etolac junačina, a ni Epejac.
                              Pesnicom svladah tad Klitomeda, Enopu sina:
         635                  Rvanjem dobih Ankeja Pleuronjanina, što na me
                              Usta; a Ifikla, dobra junaka, trkom natrčah,
                              A Polidora tada i Fileja kopljem predobih;
                              Samo me kolima do dva pretekoše Aktoriona
                              Brojem jači od mene i pobjedu zavideć meni,
         640                  Zato i dobiše oni od sviju najveće dare.
                              Oni su bili blizanci, te jedan je upravljo stalno,
                              Jedan je upravljo stalno, a bičem je tjerao drugi.
                                                                            19
                              Takav sam bio onda, a sad se nek laćaju mlađi
                              Takvih posala, a ja se pokoriti starosti imam
         645                  Jadnoj; a onda ja med junacima bijah na glasu.
                              Nego idi i svojeg drugara  borbama slavi;
                                                       20
                              A to veselo primam, i meni se raduje srce,
                              Što me se jednako sjećaš ljubežljiva te na pameti
                              Imaš, kako me valja u argejskom narodu častit;
         650                  A bozi tebi hvalu za ovo obilatu dali!"



                                                b. Šakanje. 651-699.


                                 Tako mu reče, te Pelejev sin med Danajce guste
                              Otide zahvalu čuvši od Nestora, Neleju sina;
                              Onda obdulje on za šakanje odredi mučno:
                              Tegleću mazgu sveže šestakinju ondje u krugu,
         655                  Još je ujarmio nije (ujarmit je vrlo je teško).
                              Pobjeđeniku kondir za nagradu dvoušni metne;
                              Onda se uspravi on i Argejcima besjedu rekne:
                              "Atrejev sine ti i ahejski vi nazuvčari,
                              Dvojici najboljih rec'mo junaka, neka se dignu
         660                  I nek se na šake biju za ovo. Kojemu od njih
                              Pobjedu dade Apolon, i Danajci svi mu priznadu,
                              Mazgu nek tegleću uzme i s njome se vrati u čador,
                              A pobjeđenik će ovaj odnesti dvoušni kondir."
                                 Reče, - i junak se vr'o i visok podigne odmah,
         665                  Sin Panopejev Epej u šakanju bolnome vještak,
                              Tegleću uhvati mazgu i ove progovori r'ječi:
                              "Neka ovamo dođe tko želi odn'jeti kondir.

               19  641-642. O ponavljanju koje je u ta dva stiha vidi bilješku u 20. pjev., st. 371-372.
               20  646. "svojeg drugara", tj. Patrokla.


                                                                                                       379
   374   375   376   377   378   379   380   381   382   383   384