Page 378 - Ilijada

Homer: Ilijada

Takni ih te se zakuni zemljomičnim bogom, što trese
585 Zemljom, da navlaš nijesi ni pr'jevarom kola mi smeo."
Razumni na to njemu Antiloh odgovori ovo:
"Strpi se, ta ja od tebe, o kralju Menelaje, jesam
Mnogo mlađi, a ti i stariji i bolji jesi.
Znadeš, kakovih ima grehota u čovjeka mlada:
590 Volja je brža u njega, al' pamet je njegova slaba.
Zato srce tvoje nek posluša: tebi ću dati
Kobilu, koju zadobih; pa ako ustražiš štogod
Drugo iz mojeg čadora, darovat bih volio tebi
Odmah i to, no tebi, o gojenče Zeusov, iz duše
595 Ispasti za dane sve i pred bozima ostati grešnik."
Reče te Nestora sin junačine kobilu vodeć
Odmah je u ruke da Menelaju. Ovom se srce
Razblaži; - kao što rosa na usjevu, kojino raste,
Po klasovima pada, kad počnu oranice stršit:
18
600 Tako se razblaži tebi, Menelaje, srce u grudma.
Besjedu započne s njim i krilate prozbori r'ječi:
"Ja ću, Antiloše, tebi popustiti, ako i jesam
Srdit, jer lud nijesi ni vjetrenjast ni prije bio,
A sad tim ti je mladost prevladala. Samo se čuvaj
605 Drugi put varati ljude, od tebe koji su bolji.
Ne bi me mogao brzo Ahejac drugi umirit.
Nego si mnogo ti nastrado, pretrpio mnogo
I brat ti pa i otac junačina, - svi vi zbog mene.
Zato se dajem tebi namolit i kobilu tebi
610 Dajem, koja je moja, nek vide i ovi, da nije
Meni nemilo srce u grudima, ljuto da nije."
Reče, - Antilohovu drugaru Noemonu dade
Kobilu da je vodi, a presjajni kotao uzme
Sam on, a zlatna dva Merion talenta uzme,
615 Četvrti, koji je tjero. Još dvoušna ostade žara,
Peti dar, i Ahilej ponese je izmed gledača
Te je Nestoru da i reče pristupivši k njemu:
"Na i tebi ovo, o starino, zaklad nek bude,
Spomen pogreba jadnog Patrokla, jer nećeš ga više
620 Živa med Danajći vidjet. A ovaj ti dajem onako
Dar, jer rvat se ti, ni pesnicama se nećeš
Tući, nit' kopljem ćeš gađat ni trčati nogama brzim,
Jer te već starost teška pritiskuje". - Tako mu reče
I dar mu u ruke metne, a Nestor veseo primi,
625 Besjedu započne s njim i krilate prozbori r'ječi:
"Doista pravo si sve i valjano kazao, sinko!
Noge mi, dragiću, n'jesu ni koljena sigurna više,

zakune, da propadne i on i njegovi konji, - još hoće da se Antiloh zakune Posidonom, koji mu je prad-
jed; vidi u 13. pjev., st. 554-555.
18 600. apostrofa; vidi 4. pjev., st. 128.

378