Page 150 - Ilijada
P. 150

Homer: Ilijada



         660                  Sluškinje poslušaju Patrokla i nastru krevet
                              Metnuvši jastuke, runa i tanahno runjavo platno.
                              Tu se izvali starac te čekaše zoru božansku,
                              A i Ahilej zaspi u složenu dobro čadoru,
                              I s njim leže žena, što s Lezba je doveo bješe,
         665                  Forbasova kći Diomeda obraza krasnih.
                              Na drugoj strani legne Patroklo, Ifida legne
                              Lijepo opasana uz njega, koju Ahilej
                              Da mu osvojivši grad Enijejev strmeni Skiros.




                  4. Druga odluka vijeća: Borbu treba nastaviti i bez Ahileja. 669-713

                                 Atrejevoga sina u čador kad dođoše oni,
         670                  Onda ustanu koji odakle ahejski sini,
                              Zlatnim čašama pozdrave njih i pitat ih stanu;
                              Prvi junacima kralj Agamemnon stane ih pitat:
                              "Reci, Odiseju slavni, oj ahejska velika diko,
                              Hoće li gorući oganj odvratiti od lađa naših,
         675                  Ili odreče, te jošte obuzima dušu mu srdžba?"
                              Njemu prihvati riječ Odisej, divni stradalac:
                              "Oj Agamemnone kralju, oj Atrejev preslavni sine
                              Onaj ti neće gnjeva ugasiti, nego se većma
                              Puni ljutine, i tebe i tvoje odbija dare,
         680                  Pa ti poručuje on, med Argejcima promisli dobro,
                              Kako ćeš brze lađe i narod ahejski spasti.
                              Još je zapr'jetio i to, povući će u osvi zore
                              U more pokrite lađe uzvijene na oba kraja.
                              I druge ahejske on bi junake svjetovo, reče,
         685                  Neka otplove kući, jer nećete Iliju strmom
                              Dočekat kraja, kad ruku gromoglasni Zeus-bog nad njime
                              Ispruži svoju, i sav se u njemu ohrabri narod.
                                 Tako je reko, a mogu i ovi, što pratiše mene,
                              Reći: Ajas i do dva glasnika, razumna oba.
         690                  A starac Feniks je lego kod njega, jer tako mu reče,
                              Da ga u lađama prati na postojbinu mu milu
                              Sjutra, bude l' ga volja, a na silu neće ga vodit."
                                 Tako im reče, a oni umuče svi i zašute
                              Zbunjeni s riječi te, jer je zborio vrlo žestoko;
         695                  Sinovi ahejski tužni šutećke ostanu dugo,
                              Kasno progovori tek Diomed, grlati bojnik:
                              "Oj Agamemnone kralju, oj Atrejev preslavni sine,
                              Ej da nezazornoga Ahileja molio n'jesi
                              Bezbrojne dare mu dajuć, a prkosan on je i tako!
         700                  A sad si prkosne misli još i veće podao njemu,
                              Pustimo njega samo, nek ostane ili nek ide!
                              Onda će tek on zaći u borbu, kad mu u grudma


                                                                                                       150
   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155