Page 14 - ETIENNE DE LA BOETIE - Politika poslušnosti

TREĆI DEO

Sada stižem do tačke koja je, po mome mišljenju, srž i tajna dominacije, oslonac i temelj tiranije.
Ko god pomisli da ubojite sekire ili straže služe da štite i zaklanjaju tirane, po mojoj oceni, misli pogrešno.
Sve se to koristi, rekao bih, više radi parade i šepurenja nego iz ubeđenja. Kopljanici zabranjuju ulazak u
palatu onima koji su jadno obučeni i bez oružja, a ne naoružanima koji mogu da izvedu prevrat. Pouzdano
se može tvrditi da je manje rimskih imperatora uteklo opasnosti uz pomoć stražara nego onih koje su ubili
18
sopstveni kopljanici. Tiranina ne brane konjice, pešadija niti oružje. Ovo možda ne zvuči verovatno na
prvi pogled, ali je ipak istinito da svega četvorica ili petorica čuvaju diktatora, četvorica, petorica drže
zemlju u ropstvu u njegovo ime. Petorica, šestorica imaju pristup do njegovih ušiju i uz njega su ili svojom
voljom, ili ih on okupi kao saučesnike u svirepostima, pratioce u zadovoljstvima, svodnike u
zadovoljavanju njegovih požuda i učesnike u podeli plena. Ta šestorica tako uspešno upravljaju
gospodarem, da on postaje odgovoran ne samo za svoja nedela već čak i za njihova. Ta šestorica imaju pod
sobom njih šest stotina koji ubiraju korist i sa tih šest stotina rade isto što i s tiraninom. Tih šest stotina pod
sobom imaju šest hiljada koje unaprede i povere im upravljanje oblastima, odnosno finansijama, da bi
služili kao instrument pohlepe i okrutnosti, izvršavali naredbe u pogodnom trenutku i pravili pustoš po
celoj zemlji tako da ne mogu opstati sem u senci onih šest stotina, niti mogu da se izuzmu od zakona i
kazni, osim kroz njihov uticaj.

Posledice svega toga su pogubne. Svako ko želi da odmota klupko videće da ne samo šest hiljada
nego sto hiljada, čak milioni su vezani za tiranina ovom vrpcom. Po Homerovim rečima, Jupiter se hvali
što može da prizove sve bogove kad povuče lanac. Takav plan je u Senatu pod Julijem imao za posledicu
ustanovljenje novih položaja, otvaranje novih službi, ne zato, ako ćemo iskreno, da se izvrši reforma
pravnog sistema, već da se steknu novi pobornici despotizma. Ukratko, kada se dostigne određena tačka,
kroz velike ili male usluge do kojih se preko tiranina može doći, naći će se skoro onoliko ljudi kojima
tiranija donosi korist, koliko i onih koji priželjkuju slobodu. Lekari tvrde da ako se u nekom delu tela
pojavi gangrena, u nekom drugom delu tela nastaće promene koje odmah deluju na oboleli deo. Isto tako,
kad god vladar postane diktator, sav društveni talog će se okupiti oko njega – ne mislim na sitne lopove i
19
siledžije bez ušiju koji su za republiku potpuno nevažni – nego na one koji su iskvareni gorućim
ambicijama ili snažnom pohlepom; ti će ga podržavati da bi delili s njim ratni plen i postali sitni upravljači i
zapovednici pod velikim tiraninom. To je praksa među okorelim razbojnicima i čuvenim gusarima: neki
otkrivaju zemlju, drugi presreću putnike, neki opet čekaju u zasedi ili čuvaju stražu; neki ubijaju, drugi
pljačkaju i, mada se razlikuju po položaju, neki su samo niži službenici, dok su drugi poglavice bandi, svaki
od njih ima osećanje da deli plen, ako ne glavnicu, a ono bar od učinka pljačke. Na ovo se tesno nadovezuje
kako su se gusari Sicilije zbijali u tako velike grupe da je postalo neophodno poslati protiv njih velikog
Pompeja, i da su u svoj savez uključili lepe gradove i velike centre u koje su se sklanjali nakon povratka s
pohoda i debelo plaćali za skrivanje opljačkanog blaga.
Prema tome, despot potčinjava narod. Jedne pomoću drugih, tako da je zaštićen pomoću onih od
kojih bi, da su to pošteni ljudi, morao da se čuva, kao što prilikom cepanja drva moramo da koristimo
zaglavak od istog drveta. Takvi su njegovi kopljanici, stražari, naoružani vojnici. Nije da oni povremeno ne
stradaju od njegove ruke, ali sav taj ološ, napušten i od Boga i od ljudi, može da izdrži zlo ako mu je
dopušteno da čini zlo, i to ne protiv onoga ko ga iskorišćava, već protiv onih koji, poput njih samih,
podređuju druge, ali su bespomoćni. Ipak, dok posmatram one koji mučno služe tiranina da bi izvukli neku
korist od njegove tiranije i od potčinjavanja naroda, često sam zapanjen njihovom pokvarenošću i žalim ih
zbog njihove gluposti. Jer, ruku na srce, samo se glup čovek priklanja tiraninu, udaljavajući se pri tom od
slobode i, takoreći, oberučke prihvata sluganstvo. Neka takvi ljudi, nakratko, ostave po strani svoje
ambicije, zaborave na grabežljivost i nek, pogledaju sebe kakvi su! Tako će jasno videti da varošani, seljaci
koje oni gaze nogama i s kojima postupaju gore nego što se sa zatvorenicima ili robovima postupa, videće,
velim, da su ti ljudi, maltretirani na taj način, ipak – u poređenju s njima – imućniji i prilično slobodni.

18 Gotovo trećinu rimskih imperatora ubili su sopstveni vojnici.
19 Odsecanje ušiju za krađu je drevni običaj kažnjavanja. U srednjem veku se još primenjivao pod sv. Lujem. Tako
osakaćeni muškarci postali su obeščašćeni i nisu mogli biti ni sveštenici ni sudije