Page 416 - Dan Brown - Postanak
P. 416
100.
I Z VA N K A M E N E K A P E L I C E, u izmaglici prije svitanja, Ambra Vidal željno
je pritiskala mobitel na uho. Juliánu je žao! Osjetila je kako u njoj buja jeza, plašeći
se što bi joj mogao priznati o strahotnim zbivanjima protekle noći.
Dvojica Guardijinih agenata stajali su joj u blizini, no nisu slušali.
„Ambra”, tiho je progovorio princ. „Moja prosidba... jako mi je žao.”
Ambra se zbunila. Prinčeva prosidba na televiziji noćas joj nije bila ni na kraj
pameti.
„Pokušao sam biti romantičan”, rekao je, „ali sam tebe stjerao u bezizlaznu
situaciju. A onda si mi rekla da ne možeš imati djecu... ustuknuo sam. No to nije bio
razlog! Jednostavno, nisam mogao vjerovati da mi nisi prije rekla. Znam, trčao sam
pred rudo, ali sam se užasno brzo zaljubio u tebe. Želio sam da započnemo
zajednički život. Možda i zato što mi otac umire...”
„Juliáne, prestani!” prekinula ga je. „Ne moraš se ispričavati. A večeras se
dogodilo mnogo toga važnijega od...”
„Ne, ništa nije važnije. Meni nije. Samo želim da znaš koliko žalim zbog svega
što se dogodilo.”
Glas koji je čula pripadao je onom iskrenom i ranjivom čovjeku u kojeg se
zaljubila prije više mjeseci. „Hvala, Juliáne”, rekla je. „To mi mnogo znači.”
U neugodnoj tišini koja je sve više rasla, Ambra je konačno smogla snagu da
postavi okrutno pitanje koje je morala postaviti.
„Juliáne”, prošaptala je, „moram znati jesi li na ikoji način umiješan u sinoćnje
ubojstvo Edmonda Kirscha.”
Princ je zašutio. Kad je konačno progovorio, glas mu je bio napet od bola.
„Ambra, strašno sam se borio s činjenicom da toliko vremena provodiš s Kirschem
pripremajući to događanje. I jako sam se protivio tvojoj odluci da ugostiš tako
kontroverznu osobu. Iskreno, žalim što si ga uopće upoznala.” Zastao je. „Ali, ne,
kunem se da nikako nisam umiješan u to ubojstvo. Užasnulo me... i to da se takvo
javno smaknuće dogodilo u našoj domovini. I činjenica da se sve zbilo nekoliko
metara od voljene žene... potreslo me do srži.”
Ambra je u njegovu glasu čula iskrenost i osjetila navalu olakšanja: „Juliáne, žao