Page 416 - Dan Brown - Postanak
P. 416

100.





             I Z VA N   K A M E N E   K A P E L I C E, u izmaglici prije svitanja, Ambra Vidal željno
             je pritiskala mobitel na uho. Juliánu je žao! Osjetila je kako u njoj buja jeza, plašeći
             se što bi joj mogao priznati o strahotnim zbivanjima protekle noći.

                 Dvojica Guardijinih agenata stajali su joj u blizini, no nisu slušali.

                 „Ambra”, tiho je progovorio princ. „Moja prosidba... jako mi je žao.”
                 Ambra se zbunila. Prinčeva prosidba na televiziji noćas joj nije bila ni na kraj
             pameti.

                 „Pokušao  sam  biti  romantičan”,  rekao  je,  „ali  sam  tebe  stjerao  u  bezizlaznu
             situaciju. A onda si mi rekla da ne možeš imati djecu... ustuknuo sam. No to nije bio
             razlog! Jednostavno, nisam mogao vjerovati da mi nisi prije rekla. Znam, trčao sam
             pred  rudo,  ali  sam  se  užasno  brzo  zaljubio  u  tebe.  Želio  sam  da  započnemo
             zajednički život. Možda i zato što mi otac umire...”

                 „Juliáne,  prestani!”  prekinula  ga  je.  „Ne  moraš  se  ispričavati.  A  večeras  se
             dogodilo mnogo toga važnijega od...”

                 „Ne, ništa nije važnije. Meni nije. Samo želim da znaš koliko žalim zbog svega
             što se dogodilo.”

                 Glas  koji  je  čula  pripadao  je  onom  iskrenom  i  ranjivom  čovjeku  u  kojeg  se
             zaljubila prije više mjeseci. „Hvala, Juliáne”, rekla je. „To mi mnogo znači.”
                 U neugodnoj tišini koja je sve više rasla, Ambra je konačno smogla snagu da

             postavi okrutno pitanje koje je morala postaviti.
                 „Juliáne”, prošaptala je, „moram znati jesi li na ikoji način umiješan u sinoćnje
             ubojstvo Edmonda Kirscha.”

                 Princ  je  zašutio.  Kad  je  konačno  progovorio,  glas  mu  je  bio  napet  od  bola.
             „Ambra, strašno sam se borio s činjenicom da toliko vremena provodiš s Kirschem
             pripremajući  to  događanje.  I  jako  sam  se  protivio  tvojoj  odluci  da  ugostiš  tako
             kontroverznu osobu. Iskreno, žalim što si ga uopće upoznala.” Zastao je. „Ali, ne,
             kunem se da nikako nisam umiješan u to ubojstvo. Užasnulo me... i to da se takvo
             javno  smaknuće  dogodilo  u  našoj  domovini.  I  činjenica  da  se  sve  zbilo  nekoliko
             metara od voljene žene... potreslo me do srži.”

                 Ambra je u njegovu glasu čula iskrenost i osjetila navalu olakšanja: „Juliáne, žao
   411   412   413   414   415   416   417   418   419   420   421