Page 166 - Dan Brown - Postanak
P. 166

dublje zalazili u seoski kraj, Langdon je naslutio da nešto nije u redu. Njima zdesna,
             iznad  hrpta  malenog  brda,  nebo  je  bilo  obasjano  maglovitim  sjajem  svjetlosnog
             zagađenja.

                 „Ako su ono svjetla terminala”, rekao je Langdon, „onda smo mi jako daleko.”

                 „Terminal je tri kilometra od vaše pozicije”, rekao je Winston.
                 Ambra i Langdon zbunjeno su se pogledali. Winston im je rekao da će hodati
             samo osam minuta.

                 „Prema Googleovim satelitskim snimkama, nastavio je Winston, „vama zdesna
             trebalo bi se nalaziti veliko polje. Možete li ga prijeći?”

                 Langdon  je  pogledao  prema  polju  njima  zdesna  –  blago  se  uzdizalo  u  pravcu
             svjetala terminala.

                 „Svakako se možemo popeti”, rekao je Langdon, „ali za tri kilometra trebat će...”
                 „Profesore,  samo  se  popnite  na  uzvisinu  i  precizno  pratite  moje  upute.”
             Winstonov glas zvučao je uljudno i bezosjećajno kao i uvijek, no Langdon je shvatio
             da ga je on upravo prekorio.

                 „Jako lijepo”, prošaptala je Ambra, smijuljeći se dok su kretali uzbrdo. „Ovo je
             bilo najbliže razdraženosti što sam ikad čula od Winstona.”



                                                             *

             „EC346,  govori  kontrola  leta”,  zatutnjao  je  glas  u  Siegelovim  slušalicama.  „Ili  se
             maknite s rampe i poletite, ili se vratite u hangar na servis. Kakvo je stanje?”

                 „Još  radimo  na  tome”,  slagao  je  Siegel,  provjerivši  stražnju  kameru.  Nije  bilo
             aviona – samo slaba svjetla tornja u daljini. „Trebam još minutu.”

                 „Prijem. Javljajte status.”

                 Kopilot je lupio Siegela po ramenu i pokazao kroz vjetrobran.
                 Siegel je pratio partnerov pogled, no vidio je samo visoku ogradu ispred aviona.
             Odjednom je, s druge strane žičane zapreke, ugledao neke prikaze. Koji je to vrag?

                 U zamračenom polju iza ograde, dvije sablasne prilike izronile su iz tame, prešle
             hrbat brežuljka i uputile se ravno prema mlažnjaku. Dok su se približavale, Siegel je
             uočio prepoznatljivu dijagonalnu crnu prugu na bijeloj haljini koju je već vidio na
             televiziji.

                 Je li to Ambra Vidal?

                 Ambra je povremeno letjela s Kirschem, i Siegelu bi uvijek zadrhtalo srce kad bi
             se prelijepa Španjolka ukrcala u avion. Nije mogao ni zamisliti kojeg vraga izvodi na
   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171