Page 99 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

акцији у Грузији током првих дана, опрезност Астане у оцени збивања, одбијање
*
представника савезних држава у ОУКБ да једнозначно иступе у заједничком фронту са
Русијом од првих дана после грузинског напада на Цхинвали – све то показује колико смо
потцењивали империјску перспективу у раду са пријатељима.
Испоставило се да су непријатељи агресивнији, смелији и радикалнији, дрзнувши се да
отворено нападну Русију уз примену силе (насртај на руске мировњаке у Јужној Осетији).
Испоставило се да су пријатељи пасивнији и опрезнији него што се претпостављало. Најбоље
су се у тој ситуацији понашали Руси, у првом реду наше политичко руководство.
Империјски пројекат Русије пребивао је до Цхинвалија у стању виртуелности; нешто је
чињено, али изгледа да чак ни саме вође земље нису веровале да ће та припрема икад стићи
до конкретних дела и оштрих корака. Али збило се, и одсад су догађаји неповратни.
Часовник империје после Цхинвалија ради убрзаним ритмом. Многи теоретски
проблеми и размишљања прелазе у сферу непосредних војних, политичких и геополитичких
одлука.
Избили смо у нови круг изградње империје. Наше империје.

Пријатељске империје – евроазијске осовине

Империјски пројекат за Русију претпоставља жив развој односа са могућим партнерима
у вишеполарности. То су пре свега континенталне снаге у Европској унији (узгред, њима је
свеједно да ли је Русија “европска” или “неевропска” земља – важно им је да буде јака и да
може делотворно уравнотежавати САД, као и да снабдева Европу енергетским ресурсима).
После ситуације у Грузији и признавања Јужне Осетије и Абхазије од стране Москве, тај
руско-европски дијалог биће врло отежан, пошто ће Вашингтон користити сву своју моћ за
јачање евро-атлантских веза. Иако је вероватноћа зближавања с европским полом суштински
одложена, залагања у том правцу ипак треба наставити. Осовина Париз–Берлин–Москва
данас је илузорна као никада пре, али се из илузија, као што знамо, понекад рађају велике
појаве.
Ништа мањи, а можда и већи значај има стратешко зближавање са Кином, дивовском
велесилом која такође не намерава да беспоговорно капитулира пред америчком империјом.
За Пекинг ће подршка руској операцији у Грузији бити прилично проблематична, пошто
Кина има много проблема са сепаратистима (Тибет, Синкјанг). Али не треба заборављати да
у случају Тајвана Пекинг, напротив, намерава да поступи активно и офанзивно.
Дакле, пошто је сада очигледно да се не можемо више руководити ни начелом
територијалне целовитости, ни начелом права нација на самоопредељење као апстрактним
категоријама, већ морамо да у сваком конкретном случају јасно одређујемо равнотежу снага,
интересе светских велесила и чињеницу војно-стратешке контроле над територијом, то значи
да Кина може бити мирна, подржавајући независност Јужне Осетије и Абхазије, али не
подржавајући на пример Косово, да ће у Русији наићи на разумевање и способност да са
своје стране разликује ситуацију са Тибетом и Тајваном у самој Кини. А ако Кина и Русија
почну да делују консолидовано, онда ће доћи крај америчкој хегемонији и праву које су САД
присвојиле да самостално одређују које начело у сваком конкретном случају треба
применити – начело територијалне целовитости или начело самоопредељења. Тако ће Русија
и Кина узмоћи да помажу једна другој у стварању сопствених империја – наравно, не једна
на рачун друге него на рачун ограничавања планетарног обележја америчке империје.
Сада су изузетно важне везе с исламским светом – поготово с Ираном, али такође
Пакистаном, арапскими земљама, муслиманима Тихоокеанског региона. То није просто
ресурсна подршка него и извор политичке воље (која је пре августа Кремљу тако често
недостајала). Техеран је одавно упутио отворен изазов Вашингтону и за то плаћа
међународном блокадом. Русија је у тој ситуацији заинтересована да помогне Ирану у

* ОУКБ – Организација Уговора о колективној безбедности (прим. прев.).