Page 101 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

минијатурна, неприродна, заснована не на реалним културним ареалима заједничке
цивилизације него на вештачким административним поделама које баш ништа нису значиле
у доба Совјетског Савеза, пошто су биле условне а не историјске – поделама уведеним да
поједноставе административно-територијалну управу и економску организацију. У земљама
ЗНД, укључујући Русију, у оним границама у којима постоје, нема нимало историјског
смисла нити геополитичког садржаја. То су сасвим условне границе, и на њиховој
неповредивости могу инсистирати само они који, руководећи се начелом “подели па владај”,
рачунају да све то једно по једно приграбе.
Сада о позвању. Руси су током читаве историје живели осећањем његовог остваривања.
Управо стога су толико лако трпели историјске недаће и немаштину. Наши преци јасно су
схватали да је све то потребно ради победе светске идеје – спасавања света, светлости, добра
и правде. То нису обичне речи – све оне плаћене су рекама крви, неподношљивим напорима,
великим историјским остварењима. Ми смо ратовали не толико ради стицања материјалних
блага колико ради потврђивања онога што смо сматрали правдом, истином и добром. Стога
се управо долазећа евроазијска империја може сасвим основано назвати империјом добра и
светлости, која је позвана да ступи у последњи и пресудни бој с америчком империјом лажи,
експлоатације, моралног распадања и неједнакости, “империјом спектакла”.
Евроазијство као политичка философија највише одговара захтевима изградње долазеће
империје. Та философија је империјска, изразита, руска и усмерена у будућност, премда и
заснована на чврстом темељу прошлости.

Четврти део. Евроазијство као верзија Четврте политичке теорије

Поглавље 11. Евроазијство (политичка поема)

Евроазијство као философија (шта је то философија?)

Евроазијство је у првом реду философија. Философија и јесте практично све. Човек не
може живети без философије. Понекад он и не зна да њиме руководи философија. Ако он то
и не слути, философија оперише њиме као објектом, она се налази изван њега. Зато човек
који активно и свесно прихвата неку философију постаје слободан од спољног
манипулисања, постаје њен носилац. Он добија унутрашњи знак посебне философске
врлине, и такав човек увек се издалека види, у њему се појављује некакав невидљив сјај.
Једино што човека чини вредним јесте философија, способност да философира, то и јесте
врлина наше врсте по којој се разликујемо од животиња.
За разлику од мноштва прекрасних створова, човек може слободно да философира, у
чему се испољава његова врхунска врлина. Евроазијство се обраћа слободним људима,
способним да схвате сопствену природу и узму у своје руке сопствену судбину. Без
философије евроазијство је мањкаво. А и немогуће.

Народ јесте љубав

Прво начело философије евроазијства је еротско родољубље, по коме народ иступа као
апсолут: евроазијска философија га схвата као врхунску вредност. Али одмах искрсава
питање: а шта је то народ? Народ јесте љубав. Стога ми и говоримо о еротском родољубљу.
Рекло би се да је примена такве одреднице на појам родољубља и представа о народу као о
љубави нешто необично. Погледајмо ипак етимологију руске речи “народ”. Под њом се
подразумева оно што се “на-родило”, а то је изведеница од “род”, која у правом смислу значи
“рођење”, појављивање човека на свет. Управо љубав и претходи рађању, она игра пресудну
улогу у томе. Иначе се никакав човек неће појавити. Лако је схватити да на изворишту
народа лежи међусобна привлачност мушкарца и жене.
Велика сила љубави – управо она покреће таласе поколења која рађају све више и више