Page 35 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin
P. 35

Низ  политиколога  покушао  је  да  у  ХХ  веку  поистовети  или  повеже  појаву
               фундаменталнног конзервативизма са фашизмом. Извесни Луј Пауел и Жак Бержије, писци
                                       9
               књиге  “Јутро  магова” ,  написали  су:  “фашизам  је  генонизам  плус  тенковске  дивизије”.
               Наравно  да  то  уопште  није  тако.  Говорили  смо  о  томе  да  је  фашизам  пре  философија
               модерне,  у  знатној  мери  контаминирана  елементима  традиционалног  друштва,  али  она  не
               иступа  ни  против  модерне,  ни  против  времена.  Штавише,  и  Генон  и  Евола  оштро  су
               критиковали фашизам.
                     Генон  и  Евола  дали  су  у  својим  радовима  исцрпан  опис  фундаменталног
               конзервативног становишта. Описали су традиционално друштво као ванвременски идеал, а
               савремени свет (модерну) и његова основна начела – као производ декаденције, деградације,
               изрођавања,  мешања  касти,  распадања  хијерархије,  переноса  пажње  са  духовног  на
               материјално,  са  небеског  на  земаљско,  са  вечног  на  пролазно  итд.  Становишта
               традиционалиста одликује беспрекорна складност и свеобухватност. Њихове теорије могу да
               послуже као узор конзервативне парадигме у њеном чистом виду.
                     Наравно,  неке  њихове  процене  и  предвиђања  били  су  погрешни.  Посебно  што  су
               обојица  предвиђала  победу  “четврте  касте”,  то  јест  пролетаријата  (СССР)  над  “трећом
               кастом”  (капиталистички  табор),  што  се  показало  погрешним.  Иступали  су  против
               комунизма, не схватајући докраја колико много у њему има традиционалних елемената. Неке
               њихове  процене  потребно  је  исправити.  На  једном  конгресу  у  Риму,  посвећеном  20-
               годишњици Еволине смрти, одржао сам предавање “Evola – visto da sinistra” (“Евола – поглед
               слева”), у коме сам предлагао да Еволу разматрамо – а он је себе сматрао десничаром, чак
               крајњим десничаром – са левичарског становишта.

                     Фундаментални конзервативци у наше време

                     У нашем друштву такође постоји фундаментални конзервативизам. Као прво, исти онај
               исламски пројекат  –  то  је фундаментални конзервативизам.  Ако  га  одвојимо од  негативне
               рекламе  и  погледамо  како  би  теоретски  требало  да  осећају  и  мисле  муслимани  који  воде
               борбу  против  савременог  света,  видећемо  да  они  стоје  на  типичним  становиштима
               фундаменталних  конзервативаца.  Они  морају  да  верују  дословно  свакој  речи  “Корана”,
               игноришући  све  коментаре  од  стране  пропагатора  толерантности  који  осуђују  њихове
               погледе,  налазећи  их  окрутним  и  застарелим.  Ако  се  фундаменталиста  суочи  са  таквим
               коментатором  на  телевизији,  долази  до  простог  закључка:  телевизор  скупа  са  тим
               коментатором треба избацити.
                     Таквих  праваца  има  и  у  Америци  –  међу  фундаменталистичким  протестантским
               скупинама. И, ма колико то чудно изгледало, приближно истих погледа држи се и значајан
               постотак бирачког тела Републиканске странке САД. А ТВ-емисије са тим протестантским
               фундаменталистима који са протестантског становишта критикују у модерни и постмодерни
               све  што  год  могу,  не  остављајући  од  ње  камен  на  камену,  у  САД  гледају  милиони  ТВ-
               гледалаца. Постоји огроман број ТВ-проповедника, попут Джерија Фалвела (старијег), који у
               суштини  критикују  савремени  свет  у  свим  његовим  основима  и  све  догађаје  тумаче  са
               становишта протестантске верзије хришћанства.
                     Таквих  људи  има  и  у  православној,  и  у  католичкој  средини.  Они  одбацују  модерну
               структурно и потпуно, сматрајући верске прописе сасвим актуелним, а садашњицу и њене
               вредности – изразом царства антихриста, у коме ничег доброг по дефиницији не може бити.
               Те  тенденције  развијене  су  међу  руским  староверцима.  Све  досад  на  Уралу  постоји
               “Параклитово  сагласје”  које  се  одриче  електричних  сијалица.  Сијалице  су  “Луциферово
               светло”, стога они користе само луч и свеће.
                     Понекад  то  већ  допире  до  врло  дубоког  проницања  у  суштину  ствари.  Један


               9  Повель Луи. Жак Бержье. Утро Магов. – М., Самотека, 2008.
   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40