Page 138 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

Интереси и правила

У западноевропској и америчкој штампи покренута је широка расправа о саодносу
вредности и интереса у XXI веку. Сви признају очигледну чињеницу да велике и регионалне
силе имају сопствене интересе. И они, као и интереси поједине скупине, компаније или
земље, долазе у сукоб с интересима других скупина и других земаља. Такво је својство
интереса: они су по дефиницији себични. Често проузрокују сукобе и доводе до пораста
затегнутости.
Заправо, то је особеност људске психологије: свако тежи да прошири зону своје
контроле на рачун осталих. Питање се своди на то како наћи формулу за легитимну заштиту
сопствених интереса, признајући при том нека општа правила. Управо та правила, њихова
структура и садржај чине најсуштинскије питање у међународним односима. Она треба да
уреде сукоб интереса. Али сама та правила нису исисана из прста; она утврђују стварну
равнотежу снага, позивајући све играче да делују у оквиру статуса кво.
После распада СССР-а та правила су почела да се убрзано мењају, упоредо са
променом распореда снага. Двополарна правила уступила су место једнополарном свету који
се нама наочиглед ствара, што значи да модел регулисања сукобљених интереса изнова
почиње да се обликује са позивањем у првом реду на САД. У таквој ситуацији интереси
самих Сједињених Држава постепено почињу да се поистовећују са “друштвеном
добробити” и одржавањем светског поретка. То померање равнотеже снага уноси суштинску
исправку у схватање шта се сматра легитимним и нелегитимним интересима.
Најјасније су се по том питању изражавали амерички неоконзервативци, који су чак
поистоветили америчке интересе са светским, одређујући свима осталима једино слободу да
слепо прате америчку политику и прилагођавају јој своје сопствене интересе. Они у
једнополарном моделу света признају легитимним оне локалне или регионалне интересе који
као минимум не противрече америчким. Сви остали сврстани су у нелегитимне. По праву
силе и услед чињенице победе у “хладном рату”, у шта су сами Американци и њихови
савезници били уверени.
Док су раније легитимним признавани интереси СССР-а и земаља Варшавског уговора,
који су се могли оспоравати само на “ничијој територији” Трећег света, а такође делимично
легитимним – деловање несврстаних земаља у спретном маневрисању између двају полова,
сада су се прилике нагло промениле и право да суде о законитости или незаконитости
интереса потпуно присвајају САД.

Од интереса ка вредностима

Сада ћемо о вредностима. У западноевропској и америчкој штампи последњих година
се све чешће изражава идеја како вредности спадају у сферу која у XXI веку мора да
надвлада над облашћу интереса. Ту су под “вредностима” по правилу подразумеване
вредности западног света: људска права, демократија, слободно тржиште, либерализам,
глобална безбедност, екологија. Њихова свеукупност проглашавана је “универзалном”.
Према томе, морале су да их прихватају и деле све земље и народи, укључујући оне чији
интереси су им оштро супротстављени.
У складу са таквим прилазом, вредности зближавају а интереси раздвајају. Под
окриљем заједничких вредности предложено је свима онима који их се придржавају да се
одрекну интереса – политичких, економских, стратешких, геополитичких. Апсолутне
вредности људског живота, социјалног развоја, слободе и демократије, свете приватне
својине итд. треба да преведу супарништво у сфери интереса у нове облике, када ће постати
недопустиви многи методи помоћу којих су током дугих векова историје различите државе
штитиле своје интересе. У првом реду, радило се о ограничавању војних метода и других
облика насиља.