Page 140 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin
P. 140

Русија није европска земља него евроазијска цивилизација

                     Постоје два историјска и смисаона подметања: 1) западноевропске вредности издају се
               за  универзалне;  2)  под  изговором  њихове  заштите  Американци  се  руководе  сопственим
               интересима.  Испада  да  читава  расправа  о  интересима  и  вредностима  несумњиво  има
               пропагандистичко обележје, будући да представља покушај усађивања у свест човечанства
               двеју  сасвим  лажних  идеја.  Прва  –  о  томе  да  је  западни  систем  вредности  свеопшти  и
               непроменљив.  Када  су  Путин  и  Медведев  изјављивали:  “Русија  је  европска  земља”,  то  је
               сведочило да су доспели под хипнозу идеје о универзалности западних вредности. Међутим,
               Русија у ствари није европска земља него евроазијска цивилизација.
                     Тема вредности је чак и на почетном, још неутралном, стадијуму очито носила у себи
               некакав прикривени расизам. Заиста, зар то није расизам када се за мерило узима само један
               део човечанства – “напредан”, “прогресиван”, “цивилизован”, док се сва остала историјска
               искуства  и  друштвено-политички  системи  изједначавају  са  нечим  “несавршеним”,
               “заосталим”, “варварским”?
                     Друго  подметање  је  још  бестидније.  Објављено  је:  универзалне  вредности  –  то  су
               амерички  интереси.  Подсетићу  где  је  исходиште  такве  претензије:  у  доктрини  Вудроа
               Вилсона,  председника  САД,  који  је  почетком  ХХ  века  и  током  Првог  светског  рата
               прогласио да је главни задатак САД ширење демократије по читавом свету. Тврдило се да
               америчка држава представља оптималан модел развоја човечанства и стога САД не само да
               могу него су дужне да се мешају у светску политику и успостављају у њој своја сопствена
               начела.  Још  1920-их  година  је  за  остваривање  те  идеје  створен  “Савет  за  спољне  односе”
               (Council on Foreign Relations – CFR) и  у суштини сазрела идеја о стварању Светске владе,
               према  којој  треба  прихватити  амерички  модел  као  једини  за  све  и  самим  тим  подредити
               америчкој идеолошкој конструкцији друге земље и народе.
                     Идеја о поистовећивању вредности и интереса САД с универзалним вредностима има
               дугу, готово  стогодишњу историју,  током  које  су  Американци истрајно  ишли  ка  стварању
               Светске владе.
                     И шта је из те расправе о вредностима у пракси уследило? Земље и народи, укључујући
               и  Стару  Европу,  чији  интереси  се  не  поклапају  докраја  с  америчким,  морају  да  признају
               вредносни систем САД и подреде своје интересе управо тим вредностима, које су у суштини
               истоветне америчким интересима. Ако називамо ствари правим именом, пред нама је просто
               идеја отворене и строге колонизације. То је утврђивање исправности и универзалности једне
               земље, једног пола, хиперсиле, док је остале државе само слепо прате, признајући да само
               она представља “пут ка спасењу”, “развоју”, “слободи” итд. Они који се са тим не слажу –
               сатанизују  се  и  уносе  у  црни  списак  “непријатеља  човечанства”,  а  понекад  освајају,  као
               Авганистан или Ирак.

                     Цхинвали је ставио тачку на расправу о вредностима

                     Сва  подметања  и  сви  парадокси  расправе  о  вредностима  и  интересима  убедљиво  су
               разоткривени  у  цхинвалским  збивањима.  Грузински  лидер  Сакашвили  напао  је  Русију.
               Управо Русију, јер су грузинске јединице пуцале у наше мировњаке и подвргле планираном
               геноциду  наше  грађане  оличене  у  старцима,  деци  и  женама  Јужне  Осетије.  И  поред  те
               чињенице, Запад и САД се праве као да се ништа није десило, и даље свим силама штитећи
               Сакашвилија који се наводно “херојски бори против руске агресије”. Према таквом моделу
               Сакашвили с једне стране одговара америчким интересима, пошто предлаже да се америчке
               војне базе распореде на територији Грузије, а с друге стране, ако се узму у обзир вредности,
               он тобоже иступа као “носилац демократије” против наводно “ауторитарног руског режима”.
               Чак  ни  чињеница  да  се  са  становишта  америчких  вредности  “добар”  и  са  становишта
               америчких интереса “користан” Сакашвили тако дивљачки понаша, уништава мирне грађане,
   135   136   137   138   139   140   141   142   143