Page 142 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

монархијском тако и у совјетском издању. Руси, поготово свесни Руси, увек су јасно
схватали да се вредности нашег друштва, израсле из православне традиције и отаџбинске
историје, суштински разликују од западних. И само током 1990-их година покушали су да
нам усаде илузорну идеју о универзалности политичко-економског пута, социјалном
прогресу и технолошком развоју које наводно може да обезбеди једино окретање Западу.
Сада, после Цхинвалија, суочени смо са чињеницом да је све то лаж. Никаквог општег
система вредности нема. Постоји западни, амерички, постоји руски, кинески, ирански,
индијски систем вредности. И они различито тумаче најпростије ствари. На пример, геноцид
над мирним грађанима.
Према томе, одсад ћемо сваки догађај са вредносног становишта схватати као
појединачни случај. И убудуће не треба да буде никакве демагогије о универзализму
вредности, никаквих пројеката присталица “Светске владе” у Русији, никаквих агитовки које
инсистирају на томе да Запад представља апсолутан и безалтернативан међаш на путу нашег
развоја, или на томе да је “Русија – европска земља”. Ако смо ми европска земља, онда је
Запад “неевропски”. Онда ћемо му одузети право да себе назива Европом. И то ће бити
географски нонсенс.
Кудикамо једноставније је извући други закључак: Русија је самобитна евроазијска
цивилизација. Наш вредносни систем је особен: у њему масовно убиство мирних Осетина
представља злочин који свакако нећемо допустити. Схвативши какав став су заузеле западне
земље о трагедији у Цхинвалију, коначно смо ставили тачку на питање да ли је Русија
европска земља. Она не може бити таква ако су европске земље постигле консензус о
догађајима у Грузији, сматрајући да смо ми “агресор”, а творци геноцида – “невине жртве”.

Одбранили смо своје интересе – значи да смо јаки

Сада о другој страни питања – о интересима: да ли је Русија у Абхазији и Осетији
заштитила своје интересе? Треба рећи да јесте. То није било примарно, није било главно, али
се ипак десило. Да, заштитили смо своје интересе суочени с онима који су хтели да на наш
рачун учврсте своје. То јест, поступили смо беспрекорно у сваком смислу, бранећи и своје
вредности, и своје интересе. Са становишта система вредности, надамо се да ће други
учесници међународног процеса схватити наш став, пошто америчка двојна мерила ни
издалека не признају нити подржавају сви у свету. Што се тиче заштите наших интереса, сви
остали то треба да прихвате као свршен чин и доказ наше снаге. То није потребно
оправдавати, то треба просто примити к знању.
С друге стране, показали смо да је свршено са логиком по којој само амерички
интереси морају да се изједначавају с универзалним вредностима, док је све што им
противречи – “кажњиво”.
У Цхинвалију смо бранили своје вредности и своје интересе и понашали се управо као
самостална цивилизација, пошто само цивилизација може да развије систем вредности.
У Грузији је у августу 2008. године дошло не просто до разграничења са САД и
њиховим присталицама на ступњу интереса, што је другостепено, али је најважније то што је
сасвим огољен неукидив сукоб на ступњу вредности: сукоб између њих и нас.

Крај западњаштва у Русији

Ко су то “они” који се налазе с оне стране барикада? То су они који су све донедавно
сматрани “носиоцима универзалних вредности”. Док смо раније са њима расправљали на
ступњу интереса, говорећи како нећемо да попуштамо у нашим ставовима по одређеним
питањима, сада сукоб са Западом стиче сасвим другачије, дубље и вредније обележје (које је,
уосталом, у овом или оном облику оживљавало наше друштво и обликовало нашу политику
током читаве националне историје). Сада је право време да се коначно распрше илузије у
погледу универзалности Запада. Прилике су више него повољне, пошто се, по мом уверењу,