Page 119 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

Варијабиле у руској социогенези представљају етничке мањине. Њихов број, структура
и номенклатура стално се мењају. Једни долазе, други одлазе. Трећи помишљају на то како
да изађу. Стога су и сврстани у класу варијабила. Једну етничку слику имамо у првој етапи
социогенезе, на изворишту Кијевске државности. Другу – у процвату Кијевске Русије. Трећу
– у “феудалној” етапи. Четврту – у условима “Златне хорде”. Пету – у Московској Русији и
Литванској Русији која се упоредо са њом развијала. Шесту – у Русији XVII века. Седму – у
Империји Петра Првог. Осму – у XIX веку. Девету – у СССР-у. Десету – сада. У свакој од
тих слика појављују се разни етноси. Списак етноса који улазе у сваки од тих мозаика био би
огроман, а промене у њему – знатне.
Етноси се преобликују, цепају, сливају, удаљавају, долазе нови итд. Етногенеза се
стално обрће око одређене јасно утврђене осовине коју чине источни Словени, обликујући
нормативну етничку самосвојност читаве целине.
Следећу варијабилу чини држава. Држава је током десет векова руске историје не
једном мењала и свој назив, и своју идеологију, и своје границе, и свој садржај, и свој
политички систем, и своје економско устројство, и свој правни модел. Она се различито
називала и представљала различите стварности.
Државност је постојала стално, док се држава мењала. Државу је сваки пут изнова
покретао народ. Он је оличење државности, али не државе. Држава је производ отуђивања од
народа. То је механички модел који се надограђује на органску целину.
Држава – то је одређен и формализован (кроз право, законе, власт, територије) систем
који представља одабир критеријума, апстрахованих од непосредно народне стихије. У томе
је држава блиска цивилизацији. Међутим, за разлику од цивилизације, држава и њени
обичаји су пролазни и привремени, могу бити промењени и преустројени стицајем
историјских околности или по вољи народа. А цивилизација је непроменљива и не зависи од
кратких историјских циклуса.
Свака нова држава (от Кијевске Русије до савремене РФ) коју створи народ (константа)
пројектује (“надоле” или “уназад”) на народ нормативни модел на основу сопствених
представа о томе каквим жели да види узорно устројство. То и јесте друштво (социјум).
Друштво је производ пројекције, од стране државе, нормативног социјалног императива на
народ. Друштво је увек делимично народно (спонтано, органски – и у томе стално),
делимично државно (вештачки, механистички – и у томе променљиво). У свакој историјској
етапи социогенезе имамо посла са различитим друштвом. То чини основ за убрајање
друштва у варијабиле.
Варијабиле представљају крошњу која се сваке сезоне мења, док се константе могу
упоредити са вечно растућим корењем.

Верзије Државе

Набројали смо верзије етничких слика. Друга варијабила – држава – мењала се по
следећем низу историјских преображаја:
Кијевска Русија (долазак алогене кнежевске елите – интеграција источнословенских и
угро-финских племена – прихватање хришћанства, централизација) – феудална Русија
(дезинтеграција на кнежевине, децентрализација) – улазак у Хорду (татарска елита –
наставак расцепканости – постепен успон Москве) – Литванска Русија (руско-литванска,
потом пољско-литванска елита, потом стање католичког јарма са делимичним губитком
православне и руске самосвојности) – Московска Русија (руска монархијски верска елита –
Света Русија, Трећи Рим – врхунац историјске самосвести) – реформе Петра Првог (немачка
елита – световна Руска Империја – империјализам – колонизација) – СССР (претежно
инородна, често јеврејска, бољшевичка елита – совјетска идеја – извоз комунизма у
планетарним размерама) – РФ (нејасна постсовјетска елита – губитак светског и регионалног
утицаја – либерална демократија).