Page 118 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

4. цивилизација (константа) обликује друштво (варијабила).
То се може назвати “формулом социогенезе Русије”.
Дакле, имамо одабир константи и одабир варијабила.
Логичке етапе руске социогенезе могу се свести на два низа парадигми.

Константе Варијабиле
Руси (Словени) етничке мањине
народ држава
руска цивилизација друштво

Појашњења о константама

Етничко језгро чини свеукупност етничких скупина (племена, племенских савеза,
родовских и суседских заједница, родовско-племенских творевина итд.) која обликује
културни тип народа – његов језик, културу, историјски облик, његову традицију.
Народ је историјски субјекат обдарен вољом и циљаношћу. У њему је корен
континуитета. Једино постојање народа као константе омогућава историју (у супротном није
јасно коме се збива оно што се збива, и шта се заправо збива, зато што смисао историје
народа лежи у његовој сопственој дубинској садржини).
Народ има језгро (етничку константу) и периферију (етничке варијабиле).
Фиксација културног типа народа у дијалогу са спољним и унутрашњим
диференцијалима (међународни контекст и унутрашња етничка разноврсност) даје
цивилизацију (непроменљив одабир основних вредности – поготово колективно обележје
социјалне и политичке антропологије, сазерцатељност, метафору породице, месијанство итд.,
уочљиве на свим етапама руске историје). Њен тип је евроазијски (и по спољним обележјима
– Русија се земљописно налази између Европе и Азије, и по унутрашњим – спајање
европског и азијског стила у култури народа).
Константе су међусобно повезане, али ни издалека нису истоветне. Између них постоји
одређени редослед и димензионалност: почетна (најмања по замашности) константа – то је
етничко језгро, резултујућа (највећа по замашности) – цивилизација; народ се налази између
њих.
Етничко језгро даје исконски животни импулс социогенези. И тај импулс одржава се
током свих етапа њеног даљег одвијања. То језгро, будући да је константа, присутно је
стално и стално оживљава својом енергијом битак народа. То се очигледно види у језику и
континуитету културних кодова. Делимично – у фенотипу.
Народ – то је етнос (или скупина етноса) који је ушао у историју, схватио време и
поставио себи у том времену циљ. Народ – то је етнос обдарен позвањем. Етнос живи у
садашњици и у прошлости. Када он постаје народ, отвара му се будућност. Народ додаје
етносу структуру сређене воље, преводи складан етнички битак у неравнотежно историјско
делатно стање. Етничка енергија у народу стиче жижу, из расејане постаје усредсређена,
зракаста.
Цивилизација – то је производ свеобухватног оваплоћења уређујућих енергија народа у
развијеној, универзално разумљивој, духовној, материјалној, политичкој, социјалној и
етичкој структури. Та структура може да се устаљује као јасан социјални кôд у средини
разних народа и етноса који ће из ових или оних разлога бити интегрисани у ту
цивилизацију. Цивилизација изражава у себи универзалну свеобухватност позвања народа.
Одмах ћемо се оградити да те константе социогенезе нису применљиве на сва друштва.
Оне веродостојно описују логику и етапе руске историје, код других народа и култура
процеси социогенезе могу другачије да се развијају. То није свеопште правило него
последица индуктивне емпиријске анализе Русије и руског друштва.

Појашњења о варијабилама