Page 118 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin
P. 118

4. цивилизација (константа) обликује друштво (варијабила).
                     То се може назвати “формулом социогенезе Русије”.
                     Дакле, имамо одабир константи и одабир варијабила.
                     Логичке етапе руске социогенезе могу се свести на два низа парадигми.

                                 Константе                                        Варијабиле
                               Руси (Словени)                                   етничке мањине
                                    народ                                           држава
                             руска цивилизација                                     друштво

                     Појашњења о константама

                     Етничко  језгро  чини  свеукупност  етничких  скупина  (племена,  племенских  савеза,
               родовских  и  суседских  заједница,  родовско-племенских  творевина  итд.)  која  обликује
               културни тип народа – његов језик, културу, историјски облик, његову традицију.
                     Народ  је  историјски  субјекат  обдарен  вољом  и  циљаношћу.  У  њему  је  корен
               континуитета. Једино постојање народа као константе омогућава историју (у супротном није
               јасно  коме  се  збива  оно  што  се  збива,  и  шта  се  заправо  збива,  зато  што  смисао  историје
               народа лежи у његовој сопственој дубинској садржини).
                     Народ има језгро (етничку константу) и периферију (етничке варијабиле).
                     Фиксација  културног  типа  народа  у  дијалогу  са  спољним  и  унутрашњим
               диференцијалима  (међународни  контекст  и  унутрашња  етничка  разноврсност)  даје
               цивилизацију  (непроменљив  одабир  основних  вредности  –  поготово  колективно  обележје
               социјалне и политичке антропологије, сазерцатељност, метафору породице, месијанство итд.,
               уочљиве на свим етапама руске историје). Њен тип је евроазијски (и по спољним обележјима
               –  Русија  се  земљописно  налази  између  Европе  и  Азије,  и  по  унутрашњим  –  спајање
               европског и азијског стила у култури народа).
                     Константе су међусобно повезане, али ни издалека нису истоветне. Између них постоји
               одређени редослед и димензионалност: почетна (најмања по замашности) константа – то је
               етничко језгро, резултујућа (највећа по замашности) – цивилизација; народ се налази између
               њих.
                     Етничко језгро даје исконски животни импулс социогенези. И тај импулс одржава се
               током  свих  етапа  њеног  даљег  одвијања.  То  језгро,  будући  да  је  константа,  присутно  је
               стално и стално оживљава својом енергијом битак народа. То се очигледно види у језику и
               континуитету културних кодова. Делимично – у фенотипу.
                     Народ  –  то  је  етнос  (или  скупина  етноса)  који  је  ушао  у  историју,  схватио  време  и
               поставио  себи  у  том  времену  циљ.  Народ  –  то  је  етнос  обдарен  позвањем.  Етнос  живи  у
               садашњици  и  у  прошлости.  Када  он  постаје  народ,  отвара  му  се  будућност.  Народ  додаје
               етносу структуру сређене воље, преводи складан етнички битак у неравнотежно историјско
               делатно  стање.  Етничка  енергија  у  народу  стиче  жижу,  из  расејане  постаје  усредсређена,
               зракаста.
                     Цивилизација – то је производ свеобухватног оваплоћења уређујућих енергија народа у
               развијеној,  универзално  разумљивој,  духовној,  материјалној,  политичкој,  социјалној  и
               етичкој  структури.  Та  структура  може  да  се  устаљује  као  јасан  социјални  кôд  у  средини
               разних  народа  и  етноса  који  ће  из  ових  или  оних  разлога  бити  интегрисани  у  ту
               цивилизацију. Цивилизација изражава у себи универзалну свеобухватност позвања народа.
                     Одмах ћемо се оградити да те константе социогенезе нису применљиве на сва друштва.
               Оне  веродостојно  описују  логику  и  етапе  руске  историје,  код  других  народа  и  култура
               процеси  социогенезе  могу  другачије  да  се  развијају.  То  није  свеопште  правило  него
               последица индуктивне емпиријске анализе Русије и руског друштва.

                     Појашњења о варијабилама
   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123