Page 122 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

носе на себи њен печат. То се може приказати на следећој схеми –

(схему видети на: http://konservatizm.org/konservatizm/amfora/041209013311.xhtml )

Руска цивилизација
Држава 1 – Држава 2 – Држава 3 – ... Држава N

Руски народ

Етничко језгро

И на другој –

Држава 1 Држава 2 ... Држава N
Руска цивилизација Руска цивилизација Руска цивилизација

На тим схемама свугде под “државом” треба подразумевати ову или ону државу коју је
створио руски народ, или другу државу у коју је силом прилика доспео (на пример “Златна
хорда” или Пољско-литванска краљевина).
Држава концептуално формализује друштво. Стога се може рећи да свакој постојећој
држави у руској историји одговара једна те иста цивилизација која се кроз њу различито
помаља. Понекад се то дешава отворено (као у Московској Русији, поготово током владавине
Ивана IV), понекад посредно (как у XIX веку или у СССР-у). У неким случајевима држава
може бити у отвореној опозицији тој цивилизацији (као на пример у доба Смутње или у
време Јелисавете и Ане Јовановне у XVIII веку). У сваком случају, руска држава увек је
овако или онако корелирала са руском цивилизацијом, откривала овај или онај њен аспекат.

Разломак друштво/народ

Са типовима друштва имамо следећу слику. Овога пута заједнички именилац
представља народ. Он остаје константа независно од тога какав тип друштва је устаљен као
нормативан у условима овог или оног државно-политичког режима.
То се може схематски приказати овако:

Држава 1 Држава 2 Држава N

Друштво 1 Друштво 2 Друштво N

Народ

Или другачије –

Друштво 1 Друштво 2 Друштво N
Народ Народ Народ

Те схеме изузетно су важне за изградњу исправних модела руске социогенезе. Посебно
се на другој схеми очигледно види да се сваки историјски социјум Русије – како древни тако
и садашњи (а с одређеном вероватноћом и будући) – може размотрити на два ступња: са
стране бројиоца и са стране имениоца условног “разломка” друштво/народ. Са стране
бројиоца имаћемо посла са рационалнијом и логички уобличенијом структуром, скопчаном
са државом, владајућом идеологијом, правним и управним системом, привредним
устројством итд., а са стране имениоца – са живом, спонтаном и истовремено одлучном