Page 121 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

заједнице чији чланови се претварају у кметове, током христијанизовања и уцрковљења све
свесније у погледу народног и верског позвања – словенске заједнице чији чланови се
претварају у кметове, које преузимају неке социјалне установе Хорде (организација друштва
као војске), уједињене православљем и носталгијом за изгубљеном државном независношћу
(суверенитетом) – тотално друштво са превагом сељака и опредељењем за кметски идеал
свеопштег спасавања кроз веру и државу с изразито месијанским цртама – круто сталешко
друштво световног узора, лишено верског позвања, са јасним издвајањем социјалног типа
елите и социјалног типа масе сељака коначно претворених у кметове, тј. неслободних (чак до
различитости језика, обичаја, ношње итд.) – совјетско друштво засновано на идеалима
једнакости, интернационализма, комунистичког месијанства, тоталитарно и мобилисано –
либерално-демократско друштво, индивидуализовано, ослабљено, вестернизовано, лишено
циља и смисла, усмерено на личну каријеру, комфор и материјално благостање.

Политичкоекономски облици су нерелевантни

Политичкоекономски облици одговарали су сваком издању друштва и били
епифеномен социјалне структуре. Држава је средиште политике. Она у огромној мери утиче
и на прописивање економских токова. Међутим, део политичке воље усредсређен је у
друштву које је главни економски актер. Стога економска раздобља руске историје нису
нешто самостално већ су у функцији државних и социјалних раздобља. Марксистички
детерминизам смене формација сасвим је неприменљив на руску историју, а његово даље
коришћење по инерцији за историјску анализу сасвим је нерелевантно и анахроно.
Потребно је посебно истаћи и учинити првенственим социолошки прилаз историји.
Само он омогућава исправно описивање социогенетског процеса Русије.

Руска осовина

Обратимо се поново нашој првој формули 4 логичка корака руске социогенезе. Сада,
одредивши шта подразумевамо под константама а шта под варијабилама, можемо да је
опишемо на следећи начин.
Три константе образују хијерархијску структуру која има стално, архетипско обележје;
релативно је атемпорална.
Етничко језгро Руса – руски народ – руска цивилизација.
Можемо је прикзати као вертикалу, где је доле смештен виталан, животни пол, а горе –
рационалан и концептуалан

Цивилизација (уређено начело)

Народ 

Етничко језгро (витално начело)

Руска осовина константи

Ту схему можемо назвати “руском осовином”. Дуж те осовине циркулишу енергије
живота и културе, чије средиште представља народ.

Цивилизација и држава

Али народ не изнедрује цивилизацију непосредно (макар у нашој историји). Он
претходно ствара државност или серију државних облика, држава. Цивилизација за све те
државе представља заједнички именилац. Све оне чине саставне делове те цивилизације,