Page 56 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Hrišćanske zapovesti uglavnom se mogu podeliti na tri grupe. Prve
grupa – to su zapovesti drevnih proroka, još pre Mojsija. One ulaze u

Bibliju. Drevni proroci – to su upravo mnogobožački proroci. Judeizam je
preuzeo njihove zapovesti, neke bez promene, neke je malo preradio, a

neke izvrnuo do suprotnosti.

Druga grupa – to su zapovesti Mojsija, to jest zapovesti judeizma,
adaptirane za goje. One se daju u Starom Zavetu Biblije. Zapovesti prve i

druge grupe su formalno takođe i hrišćanske zapovesti, pošto je Biblija za
hrišćane sveta i osnovna knjiga, na koju se hrišćanstvo oslanja.

Treća grupa – to su čisto zapovesti Isusa Hrista. One se daju samo u

Novom Zavetu – Jevanđelju. Zapovesti Hrista u svojoj većini protivreče
zapovestima Mojsija i zapovestima drevnih proroka. To je, uzgred, veoma

povoljno za popove. Uvek se može izvući ona zapovest, koja je pogodna u
datom vremenskom trenutku. Može se izvući »ne kradi«, a može se izvući

i »ne sudite da ne biste bili suđeni«, ako je pop i sam bio uhvaćen u krađi.
Čisto hrišćanskih zapovesti mi smo se već nagledali dovoljno.

Pogledajmo za sad jednim okom na 10 zapovesti drevnih proroka.

Judeističke zapovesti Mojsija mi ćemo razmotriti u gl. 8.
Osnovne zapovesti drevnih proroka su pozajmljene iz mnogoboštva,

ali su sortirane i promenjen im je izgled.
U 10 zapovesti drevnih proroka »ne ubij«, »ne kradi«, »oko za oko,

zub za zub« i t.d. postoji realna vrednost, ipak u judeizmu one se
prikazuju kao apsolut, to jest moraju se izvršavati bezuslovno u bilo kojim

životnim situacijama.

Očigledno je da nikakvih apsolutnih zapovesti ne može biti, pošto je
život veoma raznovrstan. I u određenim, posebno vanrednim situacijama,

bilo koje zapovesti se mogu i trebaju kršiti. Naprimer, vašu porodicu su

napali naoružani banditi, koji Vas mogu ubiti i opljačkati, silovati Vašu
ženu i decu, iživljavati se na Vašim bliskim. Kakvi treba da budu postupci

dobrog čoveka u tim uslovima? On je dužana da štiti sebe i svoje bliske na
svaki način, uključujući oružje. I ako u tim uslovima ubije bandita, onda

to nije greh, to je dobar pravilni postupak, zbog koga se ne treba kajati. To
je podvig. U toj situaciji zapovest »ne ubij« se ne sme ispunjavati.

Kada su drevni Judeji krali mnogobožačke zapovesti od Arijevaca,

onda ih nisu pozajmljivali bez promene, već su im prišli »stvaralački«,
negde su ih menjali, »poboljšavali« i unakazivali, čak su izbacivali veoma

56