Page 53 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

rušili i uništavali. Ali hrišćani i komunisti ne mrze bogate samo zbog
principa jednakosti.

Bogati – to nije njihova pastva, oni su ovde, na zemlji, u sadašnjem
vremenu, a ne u iluzornoj budućnosti nešto stekli, njima je već ovde, na

zemlji, dobro i oni nemaju šta da rade u crkvi. Oni će svoj novac bolje

odneti u restoran, u pozorište, na koncert, a ne popovima za sveću. I
Hristove zapovesti protivreče principima delatnosti poslovnih ljudi. Oni

neće shvatiti Hrista. Osim toga bogat čovek je – nezavisan čovek. Šta
novac daje čoveku, osim materijalnog blaga? Novac čini čoveka

slobodnijim. To je glavno. Zbog toga su za totalitarne religije

(hrišćanstvo i komunizam) bogati, to jest slobodni i nezavisni ljudi,
neprijatelji.

Ali ne treba zaboravljati da novac čini čoveka slobodnijim, ako se on
nalazi u poznatim granicama. Ako ga postane veoma mnogo, čovek gubi

slobodu i postaje njegov rob. On mora stalno da misli kako da ga sačuva,
kako da ga skloni, kako da upravlja njime. A ako ga postane još veoma

mnogo, onda se čovek uklapa u finasijski sistem i postaje jedan zavrtanj

velikog mehanizma, kojim u globalu ne upravlja on. Tako da je svuda
potrebno osećanje mere.

Hrišćani žele da zapale najglavniji motiv te mržnje prema bogatima –
ZAVIST. Zavist neuspelih prema onima koji su nešto postigli. Realizacija

kompleksa niže vrednosti. I stalno jedne iste jeftine ideje o tome, kako će
siromašni i nakazni dospeti u raj, a bogati i lepi u pakao, to je samo

realizacija zavisti tih siromašnih i nakaznih putem misaone osvete. »Aha,

Vama je već sada dobro, Vi ste nas prešli, i mi ništa ne možemo da
učinimo i osećamo se ništavno, gušeči se od zavisti. Dobro, dobro,

videćemo, šta će biti u budućnosti. Tamo ćemo Vam pokazati. Vi ćete

goreti u paklenom plamenu, a mi ćemo u raju kidati jabuke. I poslednji će
postati prvi. Ko je bio ništa, taj će postati sve«. Zavist je – veoma moćno i

široko rasprostranjeno osećanje ljudi, praktično neiskorenjivo. »Zavisnici
će umreti, ali zavist – nikada« (Molijer).

Mi živimo u ljutoj Eri Riba, Eri totalne laži i totalnih prevara.
Zato prilikom analize reči i aktivnosti bilo koga čoveka ne treba toliko

slušati, šta on govori, već misliti o realnim motivima njegovog ponašanja.

I u velikoj većini slučajeva pri najgoropadnijim besedama realni motivi
ne samo da nisu toliko visoki, već su sasvim providni ili čak niski.

53