Page 54 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Ustvari hrišćanska i komunistička zavist nije toliko prirodna, koliko
se ona smišljeno raspiruje i kultiviše od strane onih zaverenika, koji uz

pomoć zavisti nastoje da zapale niska osećanja i mržnju rulje prema
nacionalnoj eliti i uz pomoć te ozlojeđene rulje svrgnu staru elitu, a da

sami sednu na njeno mesto.

I najglavnije, što treba reći o odnosu hrišćanstva prema bogatstvu.
Kada Hristos objavljuje: »Ne sakupljajte sebi blago na zemlji« (po Mateju

6:19), onda treba odmah misliti, a Kome je to pogodno? Sami Jevreji ne
koriste hrišćanstvo, hrišćanstvo – to je njihovo oružje otimanja i

održavanja vlasti nad drugim narodima. I hrišćanski odnos prema

bogatstvu i novcu veoma je pogodan Jevrejima. Hajde, hrišćani, odričite
se novca, bogatstva, mislite na spasenje svojih ludačkih duša! A Jevreji će

za to vreme sav taj novac i bogatstvo da prikupe u svoje ruke. A onaj, ko
ima novac, - on na zemlji i ima realnu vlast.

1780.godine jedan od najviših u hijerarhiji židomasonske mafije
jevrejski bankar Rotšild – dao je sledeću otvorenu izjavu: »Mene ne

interesuje, ko vodi politiku konkretne države. Dajte mi mogućnost

upravljanja novčanim sistemom te države, i ja ću rukovoditi tim
političarima«.

Iza lažne rečitosti hrišćanskih zapovesti treba videti kome je to
pogodno.

Hrišćanska ljubav prema prosjacima odgajila je u Rusiji izopačen
mentalitet u kome, naprimer, ovako hvale čoveka: »Ah, kako je on dobar,

on je nesebičan, poslednju košulju bi skinuo sa sebe i dao drugome«. Šta

je u tome lepo? Po čemu je dobar prosjak? I kome je on dobar? Svojoj
ženi? Ne. Svojoj deci? Ne. Svojoj rodbini i bliskima? Ne. Svojim

drugovima i poznanicima? Ne. Društvu, u kome će prositi? Takođe ne. Za

sve te kategorije ljudi prosjak – to je loš čovek. Pa kome je onda dobar?
Jasno kome, »svetoj« crkvi i gospodarima. Njima bogati, nezavisni i

slobodni ljudi nisu potrebni.
U normalnom društvu dobar čovek, naravno, ne treba da bude

derikoža, pohlepan i da misli samo o novcu. To je jedna krajnost, ona je
odvratna. Hrišćanska krajnost uzdizanja prosjaka – ništa manje nije

odvratnija. Svuda treba da postaoji zlatna sredina.

54