Page 251 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 251

Do tog vremena, preodolevši raskol u islamu na sunizam i šiizam koji
       su inspirisali Leviti, muslimani su prestali da cene Jevreje.

              Za vreme Karla Velikog Jevreji su imali grandioznu trgovinu na
       obalama Sredozemnog mora i lukavo konkurisali Grcima. Oni su uspeli

       postepeno da uzmu pod svoju kontrolu Sredozemno more – centar

       tadašnje kulture, industrije i trgovine.
              Renesansa, kulturni preporod gradskog života i formiranje cehova,

       koji su doveli Zapadnu Evropu u XIV veku do komunalnog pokreta, bili
       su za Jevreje nepovoljni. Oni su krili u sebi klicu strašne opasnosti za

       ekonomsku prevlast Jevreja. Eto zbog čega su još u XII veku, na samom

       početku razvoja gradskog elementa, između hrišćana i Jevreja počeli da se
       javljaju jaki sukobi, zbog čega su vlast i uticaj Jevreja naglo pali.

              Jevreji su otkrili novo sredstvo bogaćenja  u periodu početka
       krstaških pohoda. To sredstvo je predstavljao rat. Jevreji su se uverili da

       finansiranje ratova daje prihod koji se ni sa  čime ne može uporediti.
       Epoha krstaških pohoda izazvala je ogromnu potrebu za novcem i davala

       je Jevrejima mogućnost da iskoriste tu okolnost u cilju sopstvenog

       bogaćenja. Od tada je iza leđa svih velikuh ratova stajala kosmata ruka
       svetskog jevrejstva.

              Ipak lako bogaćenje je povuklo za sobom plaćanje ceha: počeli su
       strašni progoni Jevreja i njihova masovna proterivanja.

              Prva eksplozija narodne mržnje prema Jevrejima pojavila se već za
       vreme prvog krstaškog pohoda 1096.g. Desetine jevrejskih zajednica oko

       Rajne bile su uništene, proterane ili ubijene. Položaj Jevreja u Francuskoj

       se pogoršao, posebno za vreme Filipa II Avgusta (1180-1223). On je
       naterao Jevreje da vrate zemlji ono, što su pomoću lupeštva nakrali.

              U Engleskoj su štitili Jevreje do kraja XII veka. Zatim su odmah

       počela strašna progonstva, koja su se postepeno pojačala za vreme
       Ričarda. Ričardovi sledbenici su konačno rešili jevrejsko pitanje. 1290.g.

       Jevreji su bili potpuno i konačno proterani iz Engleske. Ali nacionalno
       samoljublje Jevreja posle tog sramnog proterivanja nimalo nije stradalo:

       kroz 300 godina oni su ponovo u svojstvu nezvanih gostiju prešli na
       Britanska ostrva.

              Posle poraza u Engleskoj Jevreji su promenili taktiku. Posebnu

       pažnju su posvetili stvaranju tajne mreže zavere za svrgavanje svih
       evropskih monarhja, započinjanje svetskog rata i uspostavljanje svoje



                                                                                                               251
   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256