Page 255 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 255
Jevreji su takođe hvalili svoju veru. Ali Vladimir ih je pitao: »Gde
vam je domovina?« Oni su rekli: »U Jerusalimu, ali Gospod nas je u
gnevu rasejao po tuđim zemljama«. Vladimir je odgovarao: »Ali kad vas
je Bog odbacio i rasejao, kako smete da propovedate svoju veru?«
Grčki izaslanik je pokazao Vladimiru sliku strašnog suda, knez je
zadrhtao i zamislio se. Ipak Vladimir nije hteo da žuri, bojao se da ne
pogreši u tako važnom poslu. Posavetovao se sa boljarima. Oni su mu
rekli: »Svako hvali svoju veru, ali najbolje je poslati ljude u različite
zemlje i saznati, gde je bolja vera«. Vladimir je poslao deset najpametnijih
boljara kod Bugara, Nemaca i Grka.
Kod Bugara su našli siromašne hramove, tužne molitve, tužna lica;
kod Nemaca mnogo obreda, ali bez lepote i veličanstvenosti. Najzad su
stigli u Carigrad. Imperator je saznao za to i rešio da pokaže Rusima
patrijarhovu službu. »Sa patrijarhom je služilo mnogo sveštenika,
IKONOSTAS JE SIJAO OD ZLATA I SREBRA, TAMJAN JE
MIRISAO, PESMA SE ULIVALA U DUŠU«.
Spoljašnja lepota i veličanstvenost, raskoš i bogatstvo zapanjili su i
oduševili boljarsku komisiju, i kada se ona vratila u Kijev, rekla je
Vladimiru: »Posle slatkog čovek ne želi gorko, tako i mi, videvši grčku
veru, ne želimo drugu«. »Šta ćemo, neka bude tako, biramo hrišćanstvo«,
- rekao je Vladimir.
I dalje umesto propagandističke kampanje i ubeđivanja Vladimir je
pošao da ruši rusku religiju i uvodi hrišćanstvo silom i krvlju.
Eto tako se prikazuje proces hristijanizacije Rusije. Iz čitave te
zvanične istorije sledi, da sama procedura izbora religije kod Vladimira je
navodno nosila naivni karakter. Glavnu ulogu u tome nije odigrala
osmišljenost religije (nju niko nije analizirao), već spoljašnja lepota rituala
i boljarska težnja ka raskoši i bogatstvu. To jest, prema zvaničnoj verziji,
uvođenje hrišćanstva u Rusiji je predstavljalo rezultat Vladimirove
gluposti i njegovog okruženja.
A kako je ustavri bilo? Sva ta zvanična verzija, blaže rečeno, ne
odgovara istini. Setimo se da je otac kneza Vladimira, veliki knez
Svjatoslav, prezirao hrišćanstvo i odlično shvatao njegovu suštinu. On je
nepokolebljivo izrekao: »Vera hrišćanska – jeste nastranost«. Nije
mogao sin Svjatoslava, znajući očevo mišljenje, tako odjednom promeniti
religiju ruskih predaka. Tako nikada nije bilo u Rusiji. Nije bilo tako
255