Page 255 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 255

Jevreji su takođe hvalili svoju veru. Ali Vladimir ih je pitao: »Gde
       vam je domovina?« Oni su rekli: »U Jerusalimu, ali Gospod nas je u

       gnevu rasejao po tuđim zemljama«. Vladimir je odgovarao: »Ali kad vas
       je Bog odbacio i rasejao, kako smete da propovedate svoju veru?«

              Grčki izaslanik je pokazao Vladimiru sliku strašnog suda, knez je

       zadrhtao i zamislio se. Ipak Vladimir nije hteo da žuri, bojao se da ne
       pogreši u tako važnom poslu. Posavetovao se sa boljarima. Oni su mu

       rekli: »Svako hvali svoju veru, ali najbolje je poslati ljude u različite
       zemlje i saznati, gde je bolja vera«. Vladimir je poslao deset najpametnijih

       boljara kod Bugara, Nemaca i Grka.

              Kod Bugara su našli siromašne hramove, tužne molitve, tužna lica;
       kod Nemaca mnogo obreda, ali bez lepote i veličanstvenosti. Najzad su

       stigli u Carigrad. Imperator je saznao za to i rešio da pokaže Rusima
       patrijarhovu službu. »Sa patrijarhom je služilo mnogo sveštenika,

       IKONOSTAS JE SIJAO OD ZLATA I SREBRA, TAMJAN JE
       MIRISAO, PESMA SE ULIVALA U DUŠU«.

              Spoljašnja lepota i veličanstvenost, raskoš i bogatstvo zapanjili su i

       oduševili boljarsku komisiju, i kada se ona vratila u Kijev, rekla je
       Vladimiru: »Posle slatkog čovek ne želi gorko, tako i mi, videvši grčku

       veru, ne želimo drugu«. »Šta ćemo, neka bude tako, biramo hrišćanstvo«,
       - rekao je Vladimir.

              I dalje umesto propagandističke kampanje i ubeđivanja Vladimir je
       pošao da ruši rusku religiju i uvodi hrišćanstvo silom i krvlju.

              Eto tako se prikazuje proces hristijanizacije Rusije. Iz  čitave te

       zvanične istorije sledi, da sama procedura izbora religije kod Vladimira je
       navodno nosila naivni karakter. Glavnu ulogu u tome nije odigrala

       osmišljenost religije (nju niko nije analizirao), već spoljašnja lepota rituala

       i boljarska težnja ka raskoši i bogatstvu. To jest, prema zvaničnoj verziji,
       uvođenje hrišćanstva u Rusiji je predstavljalo rezultat Vladimirove

       gluposti i njegovog okruženja.
              A kako je ustavri bilo? Sva ta zvanična verzija, blaže rečeno, ne

       odgovara istini. Setimo se da je otac kneza Vladimira, veliki knez
       Svjatoslav, prezirao hrišćanstvo i odlično shvatao njegovu suštinu. On je

       nepokolebljivo izrekao: »Vera hrišćanska – jeste nastranost«.  Nije

       mogao sin Svjatoslava, znajući očevo mišljenje, tako odjednom promeniti
       religiju ruskih predaka. Tako nikada nije bilo u Rusiji. Nije bilo tako



                                                                                                               255
   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260