Page 256 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 256

primitivnih razloga za takvu ozbiljnu odluku, kao što je promena religije,
       stare nekoliko hiljada godina, kako je to opisano u zvaničnoj istoriji. Pa i

       narod ne bi trpeo takvo iživljavanje nad hiljadugodišnjom religijom
       predaka. Obesili bi takvog poganog kneza, ni družina mu ne bi pomogla.

              Hajde da pogledamo, ko je bio knez Vladimir, odakle se on pojavio.

              Pojava Jevreja u Kijevskoj Rusiji pada u veoma daleku epohu.
       Jevreji, koji su živeli pre Vladimira, bili su iz Hazarskog carstva. Što se

       tiče hazarskih Jevreja, o njima nemamo strogo naučnih podataka. Poznato
       je samo to, da je čitav niz strogih mera protiv njih sa strane Imperatora

       Justinijana i imperatora-ikonoboraca  naterao Jevreje da beže preko

       Kavkaza na obalu Volge, Dona i obale Crnog mora (21). Deo izbeglica se
       rastvorio u masi planinskih kavkaskih plemena i, izgubivši svoju

       nacionalnost, predao tim plemenima neke fiziološke crte jevrejskog tipa.
       Drugi Jevreji su našli sebi utočište među Hazarima, Karaimima i drugim

       plemenima, koja su živela na teritoriji današnjeg juga Rusije.
              Oko 730.g. Jevreji su potpuno pokorili sva hazarska, karaimska

       plemena i vlast je preuzeo jevrejski car ili »kagan«. Kagan je zajedno sa

       svojim velikodostojnicima primio judeističku veru i učinio da ona bude
       vladajuća u zemlji. Tako je nastalo to jevrejsko carstvo. Carstvo je bilo

       jako. Čak mu je Kijev neko vreme plaćao danak, ali to je trajalo kratko.
              965.g. knez Svjatoslav je zauzeo hazarsku tvrđavu Sarkel na

       Azovskom moru, a 969.g. pala je i prestonica Hazara – Itilj.
              Svjatoslav je zauzeo  carstvo hazarkog kaganata i pripojio ga Rusiji.

       Ali posle toga hazarski Jevreji su počeli brzo da preplavljuju  Kijevsku

       zemlju. Njih je tamo privlačio ogroman trgovinski značaj Kijeva, koji je
       ležao na glavnom vodenom putu od Grka prema Varjaškom moru.

              Ubacivanje svojih kadrova u najviše ešelone vlasti i zavođenje

       vlastodržaca preko jevrejskih žena  – to je jedna od najomiljenijih
       jevrejskih metoda.

              Majka kneza Svjatoslava – kneginja Olga, ne predvideći nikakve loše
       posledice, uzela je na rad kao ključarku devojku Malušu (skraćeno od

       imena Malka – na ivritu carica). Otac te Maluše bio je rabin, koji je takođe
       imao jevrejsko ime Malk (na ivritu – car) iz ruskog grada Ljubiča, koji se

       u svoje vreme nalazio u vazalnoj potčinjenosti od Hazarskog kaganata

       (15).





                                                                                                               256
   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261