Page 254 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 254
Cionističke SAD za vreme Drugog svetskog rata su bacile na Japan
atomske bombe i razbile Japan pomoću Staljina. Ali nisu umeli da uvedu
hrišćanstvo. Velika većina Japanaca odbacuje tu religiju raspada. Danas je
Japan država sveta koja se najbrže razvija.
HRISTIJANIZACIJA RUSIJE
Kako je hrišćanstvo osvojilo Rusiju? Prema zvaničnoj verziji, najpre
je hrišćanstvo doneo u Rusiju sam Andrej Prvozvani – brat Petra učenika-
izdajnika Hrista. Da li je on propovedao ili još neko – to nije toliko važno.
Važno je da na te propovedi niko od ruskog naroda nije trzao, izuzev
neznatne količine maloumne publike. Propaganda hrišćanstva se odvijala
u Rusiji tokom 1000 godina, ali ništa suštinski nije dala. Rusija kao što je
bila, tako je i ostala paganska. Uticaj hrišćanstva je bio mali. Kod ruskog
naroda u to vreme dobro je radio zdrav smisao.
Ali za vreme paganstva Rusija je cvetala i burno se razvijala, i
satanistički okultisti su hteli da zarone Rusiju u informaciono polje svojih
religija.
Hrišćanstvo je zauzelo Rsiju 988.godine n.e. za vreme vladavine
kneza Vladimira. Kako je došlo do toga?
Zvanična verzija se može pročitati u zvaničnoj istoriji Rusije,
naprimer u (10). Ukratko slika je navodno bila sledeća.
Pre kneza Vladimira carovalo je paganstvo, i Rusija je cvetala.
Susedni narodi su nagovarali Vladimira da pređe u njihovu veru, kod
njega je dolazilo mnoštvo izaslanika od kamskih Bugara, od nemačkih
katolika, od Jevreja i Grka, i svaki je hvalio svoju veru. Vladimir je najpre
ocenjivao te vere prema lepoti izmišljenog.
Naprimer, Bugari su tada bili muhamedanske vere i pričali su, kako
će, navodno »na onom svetu svaki muhamedanac imati po nekoliko žena,
koje nikada neće ostareti«. To se dopalo Vladimiru (kako se njemu ne bi
dopalo, on je u to vreme imao 800 žena i ljubavnica), ali mu se nije
dopalo, što se ne sme piti vino i jesti svinjetina.
Katolike Vladimir nije hteo zbog toga, što su oni nasilno prevodili u
svoju veru i veoma su mnogo ugnjetavali slovenska plemena Moravce,
Sorabe, Obotrite i Pomorjane u Nemačkoj.
254