Page 247 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

nesumnjivo se vidi da je kanonsko hrišćanstvo – satanizam, a kanonski
Isus Hristos – to je čist đavo.

Primetimo da Isus i Hristos – to nije jedno isto. U Jevanđelju po Luki
(2:21) nedvosmisleno je rečeno o pravom imenu Nazarećanina. Njegovo

originalno ime jeste – jevrejsko ime Isus, i to je sve. Samo Isus. Isus je

sebe nazvao Hristom u 30.godini, posle povratka iz Indije i Tibeta,
prisvojivši sebi tuđe duhovno ime.

Pitanje o tome u kom stepenu su crkvena prepisivanja učenja Hrista
izopačila stvarno učenje Hrista – to je čisto akademsko i malo sadržajno.

Istorijski Hristos nas može malo interesovati, pošto on ni na šta i ni na

koga ne utiče. A kanonski, knjiški Isus Hristos stvara hrišćansku religiju.
Danas, posle otvaranj amnogih arhiva komunista vidi se, da je

rukopise Lenjina često ispravljao svojom rukom Staljin, iskrivljujući
smisao onoga što je Lenjin pisao, i to neke fragmente menjao smisao do

suprotnog. Ipak ako pogledate u kom stepenu se razlikuje prepravljen
Lenjin od originalnog, onda u celini to ispravljanje nema principijelan

karakter, i praktično ne menja suštinu lenjinovog učenja. To jest u celini

opšti smisao je jedan isti. Koliko je prepravljeni Lenjin – gadost, toliko je
originalni Lenjin – isto takva gadost. I nema smisla analizirati tu razliku.

Po pitanju realnosti raspeća Isusa Hrista postoje različite verzije.
Postoje verzije da je to bila smišljeno falsifikovanje i da su razapeli

nekoga drugog, postoje verzije, da su Hrista stvarno razapeli. Ali za nas to
nema posebnog značaja. Čak i ako su Jevreji razapeli Hrista, to uopšte ne

govori o suprotnosti između hrišćanstva i jevrejstva. Komunisti su takođe

ubili Trockog, ali to nimalo ne govori o suprotnosti između komunizma i
trockizma. To je samo međusobno ujedanje između različitih paukova u

istoj tegli.

529.godine hrišćanski imperator Justinijan zatvorio je Atinsku

akademiju, koju je osnovao još Platon. Ljudski razum se pomutio i ućutao
na mnogo vekova, toga dana je konačno nastalo mračno srednjevekovlje.

Mržnja hrišćana prema nauci nije znala granica. Osnovni oblici
medicine su smatrani za đavolski posao. Lekare, posebno one koji

proučavaju anatomiju čoveka, bave se otvaranjem leševa, trenutno su

spaljivali na lomačama. Imperator Justinijan, istinski pravoslavni
hrišćanin, zabranio je čak matematiku kao »pagansku nesreću«. U

247