Page 246 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 246

židovski popovi su sve prepisali, pokvarili sve »svete« tekstove i
       smišljeno od Isusa Hrista napravili  đavola. Pa šta  ćete, i ta verzija ima

       pravo na život. Tim pre što su mnogobrojna prepisivanja i izmene
       »svetih« knjiga – očigledan fakt.

              Ipak, zamislimo se, zašto se »sveti« tekstovi prepisuju? Sveštenici ne

       prepisuju učenje zato da bi ga napravili gore. Šta  će im to? Oni kroje
       učenja prema svojim zamislima i poboljšavaju učenje sa svoje tačke

       gledišta. Oni od učenja prave informaciono oružje i oštre ga. I oni hteli ne
       hteli moraju da rade veoma složen posao.

              Zamislite sliku. Isus Hristos, ma kakav on bio, dobar ili loš, sam ništa

       nije pisao. On je nešto govorio i nešto radio. I to je sve. Pisali su samo
       njegovi učenici i očevici njegovih radnji. Veoma različiti ljudi, većinom

       skoro nepismeni, ponekad glupi, emocionalni, koji različito i subjektivno
       doživljavaju ono što se dešava. I recimo vama donesu na stotine takvih

       svedočanstava. U arhivima Vatikana postoje desetine Jevanđelja i mnogo
       stotina manjih svedočanstava. I među njima jedna protivreče drugima.

       Postavite se na mesto »svetih« popova, koji su rešili nekako da srede tu

       ogromnu imovinu i da je ukroje prema svojoj zamisli. Rad koji je,
       najblaže rečeno, titanski.

              Posle prepisivanja hrišćanstvo je smanjilo količinu protivurečnosti.
       Naprimer, zašto je kasno hrišćanstvo izbacilo iz ranog hrišćanstva ideju

       karme i reinkarnacije? Zato što ta ideja u potpunosti protivureči idejama
       jedinstvenog života, jedinstvenog spasenja preko Hrista i ideji Pakla i

       Raja. Ili i jedno i drugo. Popovi su morali da biraju. Neće valjda radi ideje

       karme i reinkarnacije bacati ideju spasenja preko Hrista i ideju Pakla. Na
       idejama spasenja i Pakla se bazira  čitava histerija. Ideja spasenja

       programira moćne emocije ljubavi i zahvalnosti prema Isusu. A ideja

       Pakla programira moćne emocije straha. Ako se te ideje odbace, onda svo
       hrišćanstvo se može raspasti kao kula od karata.

              Stvarno (ne knjiško) učenje Isusa Hrista i sam istorijski (to jest realno
       postojeći, a ne knjiški) Isus Hristos nisu nam dostupni. Nama je dostupna

       kanonska ili knjiška varijanta hrišćanstva preko »svetog« Jevanđelja ili
       »još svetijeg« Starog Zaveta, na kome je Jevanđelje bazirano. O

       istorijskom Hristu možemo samo da nagađamo. Niko od nas sa njim lično

       nije kontaktirao. Ali nama je dostupan kanonski Isus Hristos, to jest takav,
       kako on izgleda u Jevanđelju. I iz Jevanđelja, i iz  čitave Biblije



                                                                                                               246
   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251