Page 246 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

židovski popovi su sve prepisali, pokvarili sve »svete« tekstove i
smišljeno od Isusa Hrista napravili đavola. Pa šta ćete, i ta verzija ima

pravo na život. Tim pre što su mnogobrojna prepisivanja i izmene
»svetih« knjiga – očigledan fakt.

Ipak, zamislimo se, zašto se »sveti« tekstovi prepisuju? Sveštenici ne

prepisuju učenje zato da bi ga napravili gore. Šta će im to? Oni kroje
učenja prema svojim zamislima i poboljšavaju učenje sa svoje tačke

gledišta. Oni od učenja prave informaciono oružje i oštre ga. I oni hteli ne
hteli moraju da rade veoma složen posao.

Zamislite sliku. Isus Hristos, ma kakav on bio, dobar ili loš, sam ništa

nije pisao. On je nešto govorio i nešto radio. I to je sve. Pisali su samo
njegovi učenici i očevici njegovih radnji. Veoma različiti ljudi, većinom

skoro nepismeni, ponekad glupi, emocionalni, koji različito i subjektivno
doživljavaju ono što se dešava. I recimo vama donesu na stotine takvih

svedočanstava. U arhivima Vatikana postoje desetine Jevanđelja i mnogo
stotina manjih svedočanstava. I među njima jedna protivreče drugima.

Postavite se na mesto »svetih« popova, koji su rešili nekako da srede tu

ogromnu imovinu i da je ukroje prema svojoj zamisli. Rad koji je,
najblaže rečeno, titanski.

Posle prepisivanja hrišćanstvo je smanjilo količinu protivurečnosti.
Naprimer, zašto je kasno hrišćanstvo izbacilo iz ranog hrišćanstva ideju

karme i reinkarnacije? Zato što ta ideja u potpunosti protivureči idejama
jedinstvenog života, jedinstvenog spasenja preko Hrista i ideji Pakla i

Raja. Ili i jedno i drugo. Popovi su morali da biraju. Neće valjda radi ideje

karme i reinkarnacije bacati ideju spasenja preko Hrista i ideju Pakla. Na
idejama spasenja i Pakla se bazira čitava histerija. Ideja spasenja

programira moćne emocije ljubavi i zahvalnosti prema Isusu. A ideja

Pakla programira moćne emocije straha. Ako se te ideje odbace, onda svo
hrišćanstvo se može raspasti kao kula od karata.

Stvarno (ne knjiško) učenje Isusa Hrista i sam istorijski (to jest realno
postojeći, a ne knjiški) Isus Hristos nisu nam dostupni. Nama je dostupna

kanonska ili knjiška varijanta hrišćanstva preko »svetog« Jevanđelja ili
»još svetijeg« Starog Zaveta, na kome je Jevanđelje bazirano. O

istorijskom Hristu možemo samo da nagađamo. Niko od nas sa njim lično

nije kontaktirao. Ali nama je dostupan kanonski Isus Hristos, to jest takav,
kako on izgleda u Jevanđelju. I iz Jevanđelja, i iz čitave Biblije

246