Page 249 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 249
desna hemisfera, a leva je – za 90% paralizovana. Takvim slaboumnim
oni umeju da upravljaju savršeno.
Prijatelji moji! Setite se vremena satanskog komunizma. Kakva je
bila masovna propaganda? Kako je komunizam prikazivan? Kao
najhumanija, najčovekoljubija, najprogresivnija ideologija. Uporedite tu
propagandu sa onim, što mi danas znamo o bezgraničnim zverstvima
komunizma. Vi mislite da sa hrišćanstvom stvar stoji drugačije? Ne, slika
je potpuno ista. Komunizam i hrišćanstvo – to su vukovi u ovčijoj koži.
Iza lažnih visokoparajućih reči o ljubavi prema svome bližnjem
skriva se realno zversko keženje hrišćanstva.
Hrišćanski idiotizam je dolazio do teško shvatljivih oblika. Drevni
rimski varošanin je tri puta dnevno išao na kupanje, premazujući telo
miomirisima. Saune i sportske sale, gde je čovek jačao svoje telo,
smatrane su za obavezne opštedržavne institucije. Pogledajte antičke
skulpture. Snaga života se bez teškoće očitava u svakoj liniji.
A zbog hrišćanstva Evropa se nije menjala preko petnaest vekova.
Isusovci su smatrali saune i bazene, gde se ljudi nalaze polu ili
potpuno goli, rasadnicima paganskog razvrata.
Hrišćanstvo je podelilo jedinstvenog celovitog čoveka na dva
neprijateljska dela: dušu i telo. Hrišćanstvo je preziralo telo i sve telesne
radosti. Mislilo je samo o duši. Kako da je više unakazi. Sport i sva
jačanja »prolaznog« tela su smatrani besmislenim i štetnim radnjama.
Sportska takmičenja, uključujući i olimpijske igre, bila su zabranjena.
Hrišćanstvo je izazvalo kolosalno kvarenje ljudskog materijala u
duhovnoj i fizičkoj sferi, koje se ni sa čim ne može uporediti.
Naravno, i pre hrišćanstva su bili primeri divljaštva, razvrata,
žestokosti i nehumanosti. To je bilo uvek i svuda. Ali takvo mračnjaštvo,
zverstvo, krstaške pohode i najžešće zločine protiv čovečanstva, koje je
učinilo hrišćanstvo, čovečanstvo nije znalo. Čitave svoje istorije
hrišćanstvo se samo time i bavilo, da je neko nekoga klao: katolici su klali
čas albigojce, čas protestante, »pravoslavni« – čas pavlikićane, čas
bogumile. Krv, krv i još jednom krv – eto šta je hrišćanska ljubav prema
bližnjemu i ljubav prema svojim neprijateljima. Samo zločini hrišćanskog
sina – komunizma se mogu uporediti sa time.
Današnji filmovi o rimskom paganstvu tipa »Klaigula« – to su
visokoplaćene svrsishodne insinuacije, daleke o d realne istorije. Uzgred,
249