Page 22 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Ipak osnovna hrišćanska religiozna histerija caruje oko hristovog
»spasenja«. U hrišćanstvu je osnovna pažnja poklonjena Hristu-

»spasitelju«, a ne bogu-tvorcu sveta. Zašto? Zato što kod običnog vernika
činjenica stvaranja čitavog sveta ni iz čega ne izaziva nikakve posebne

emocije. Pa šta, stvoren i stvoren, hvala bogu. A to, što čovek može da

laže, obmanjuje, zavidi, krade, ubija, a zatim će ga neko spasiti – to
zadivljuje i oduševljava. To naročito oduševljava malograđanina, posebno

maloumnog. To je odlično. To je divno. To izaziva masu najjačih
pozitivnih emocija i veoma se sviđa malograđaninu, i na toj truloj ideji

popovi mogu dobro da se poigraju. Zato se na toj ideji i pravi špekulacija.

Ali sva glupost te hrišćanske ideje spasenja samo izgleda kao čista
glupost. Ustvari to je veoma vešt i fin psihološki trik. On nije sračunat za

čovekovu svest, već za njegove emocije, za podsvest. Niko od vernika se
čak i ne zamisli o suštini tog »spasenja«. A zašto? Zato što na njihov

mozak deluje emocionalni psdihološki šok od tog »najneobičnijeg
spasenja«, i njihov mozak se prebacuje sa analize na burne pozitivne

emocije. Desna moždana hemisfera, koja odgovara za emocije, isključuje

rad leve hemisfere, koja je odgovorna za logičko mišljenje.
Kod čoveka se formira jasan emocionalni stereotip o toj ideji. U

budućnosti hrišćanin nikada ne može da razmišlja o toj ideji, on može
samo da je doživljava. Nikada u budućnosti nećete moći da razmatrate tu

ideju sa hrišćaninom na logičkom nivou. Njegovo logičko mišljenje će se
uvek isključivati i prebacivati na emocije. To isto se dešava i sa svim

ostalim dogmama hrišćanstva. Njihova logička besmislenost se prekriva

pozitivnim ili negativnim emocijama.
Kao glavna negativna emocija pomoću koje hrišćanstvo programira

ličnost, koristi se strah, i strah hrišćanstvo kultiviše i naduvava do nebesa.

Ako budete kritikovali Hrista, Vaša kritika će naleteti na nesavladiv
emocionalni zid straha pred antihristom.

Eto tako se programira i unakazuje mozak hrišćanina. Tako
hrišćanstvo ruši logičko mišljenje čoveka i nabija u glavu hrišćanina masu

emocionalnih stereotipa i emocionalnih kompleksa. Za osnovne
hrišćanske dogme hrišćanin ostaje umno paralisan čovek. Ponovno

programiranje takvog čoveka za normalno mišljenje veoma je teško. Sve

je veoma pragmatično i prozaično. Reći ćete da nisu svi podložni toj
prevari. Da, nisu svi, ljudi sa kritičkim načinom mišljenja nisu podložni.

22