Page 19 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 19

knjiga? I šta  će ta knjiga svim drugim narodima, osim Jevreja? Zašto
       umesto proučavanja ruske istorije nama nameću proučavanje jevrejske

       istorije? Da bi nam odbacili našu nacionalnu svest, prekinuli veze sa
       našim precima, sa našim rođenim Bogovima.

              A sa kakvom patetikom hrišćanski popovi govore da njihova religija

       izučava ne nekakva sitna pitanja, već globalna pitanja poput: »Ko smo
       mi? Odakle potičemo? Kuda idemo?« Pa šta? Ko smo mi? Odakle smo

       potekli? Umesto logičke slike porekla čoveka apsolutna glupost i odsustvo
       smisla. Takvo nešto ne postoji čak ni u primitivnim religijama.

              Zašto je bog stvorio takvog nesavršenog čoveka? Mogao je da stvori

       i nešto bolje. A kad već ništa bolje nije umeo da stvori, onda nema potrebe
       da sve vreme krivi čoveka za svoje smrtne grehove. Ni božje zakone ne

       ispunjava, i boga loše shvata, i ne živi kako treba. Ko je kriv zbog toga?
       Pre svega sam hrišćanski bog, pošto nije umeo da stvori boljeg čoveka.

       Ako kompjuter koji misli loše igra šah, onda za to nije kriv on, već onaj
       ko ga je stvorio. Ako je bog tvorac čitavog sveta, onda on odgovara za sve

       što postoji na svetu i što se u svetu dešava.

              Hrišćanska ideja o sličnosti bogova i ljudi nas tera da mislimo, da
       nije bog stvorio  čoveka prema svojoj slici i prilici, već  čovek zamišlja

       bogove prema svom liku. Setimo se oštroumne primedbe drevnog grčkog
       pesnika i filozofa Ksenofana (VI – V vek pre n.e.): »Kad bi mačke imale

       svoga boga, one bi mu pripisale lov miševa«.



              Može se veoma dugo nastaviti sa opisivanjem ružnog i apsurda

       judohrišćanstava. U ovoj knjizi radi kratkoće zaustavićemo se na
       izrečenom, a ko ima vremena, može kao dopunu da pročita knjigu Leo

       Taksilja »Zabavna Biblija« (2), u kojoj je autor razotkrio i sjajno ismejao

       idiotizme i besmislice judohrišćanstva. Nedostatak Taksiljeve knjige je u
       tome, što on osim gluposti, besmislica i ludorija, nije video više ništa u

       judohrišćanstvu.
              Ali judohrišćanstvo – to nije jednostavno ludorija, to je daleko

       opasnija stvar. Pa sva ta ludorija postoji već hiljadama godina.  Znači,
       nekome je to pogodno. I sva ta ludorija rešava neke konkretne zadatke.

       Taksilj nije shavtio da se hrišćanstvo ne piše za ljude koji misle kritički i

       kojih je malo. Ono se piše za gomilu i ti opisi ludorije su ustvari





                                                                                                                19
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24