Page 17 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

U navedenoj epizodi biblijski (jevrejski) bog se pojavljuje kao
lažljivac, žestok, nepravedan, koji ne ume da oprašta, boji se da izgubi

dominaciju nad čovekom, odlazi od svoje odgovornosti i prenosi
odgovornost za svoje radnje na druge. Samo traži povod da ponizi čoveka,

da ga učini svojim robom i dalje da se iživljava nad čovekom.

Judohrišćanski bog – to nije nikakav bog, već pravi đavo, koji sebe
naziva bogom.

Šteta što je zmaj ispao nedovoljno mudar i lukav. Nije umeo da nauči
ljude da pojedu plod sa drveta života i da time samim učini da ljudi

postanu besmrtni kao bogovi.

Biblijski potop. Rešio bog da istrebi sve živo pomoću potopa.
Zašto tako komplikovano? Pa, kako se kaže, bog je stvorio sav svet

ni iz čega, jedino snagom volje. Što nije uzeo i uništio sve tako lako
snagom volje, ako on to ume. Zašto koristiti takav složeni i dugotrajni

fizički proces, kao što je potop? Šta, oslabio mu duh? I ako je hteo da
uništi sve živo, zašto je onda naložio Noju da uzme na splav od svakog

stvora po jedan par da se ponovo razmnožavaju? Apsurd, besmislica. I ako

se kaže da je taj bog uništavao ljude zbog grehova, zašto je onda zveri
potopio? Za kakve grehove? Nema logike.

Potop je – sasvim protivprirodna radnja za boga. Bog – to je suština
univerzalne snage i moći. Bog samo snagom volje može da učini sve, šta

hoće. Bog ne može da se bavi takvom glupošću, kao što je izazivanje
potopa radi realizacije svojih želja. Taj postupak nije za njegov nivo, to

nije božanstvana tehnologija. Božanstvena tehnologija – to je misao i reč.

A to što radi biblijski bog, - to je tehnologija đavola ili jednostavno jeftina
laž.

A ustvari u istoriji čovečanstva je bio jedan grandiozan potop posle

nestanka Atlantide, koji je potresao ljude i na kome su popovi pokušali da
odigraju svoju igru, pridavši mu za njih pogodan mistički smisao, mada su

mogli, naravno, da smisle pametniji smisao.
Posle potopa (Bitisanje 8: 20-21) »priredio je Noj žrtvenik Gospodu;

i uzeo je od svih životinja čistih i od svih ptica čistih i prineo za
spaljivanje na žrtveniku. I osetio je Gospod prijatan miomiris«. U čemu je

prijatan miomiris? U smradu od izgorelih tela živih bića? Čudan ukus ima

hrišćanski bog. Izraz sadizma i nekrofilije. Čist đavolizam.

17