Page 23 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 23

Ali takvih je malo, i hrišćanstvo nije sračunato za njih. Svaka religiozna
       histerija mora da se oslanja na uboštvo mišljenja širokih narodnih

       masa. Tada je ona efikasna.
              Odsustvo logičkog smisla u hrišćanstvu se kompenzira

       prisustvom pozitivnih ili negativnih stereotipova o svim osnovnim

       hrišćanskim dogmama.
       Treba istaći da ni jedna ideja ne nastaje na praznom mestu. Svaka ideja

       ima svoje poreklo. Ta podla ideja svaljivanja svoje odgovornosti  na druge
       ima daleko drevniju tradiciju od hrišćanstva. Nastala je ta trula ideja u

       Izraelu. Najpre su Jevreji smislili posle dugih bezobrazluka da svaljuju

       svoje grehove na živog jarca, koga su demonstrativno proterali iz grada i
       time samim, navodno simbolično čisteći svoju dušu. Odavde je i potekao

       izraz »žrtveni jarac«. Zatim je bila praksa da nešto slično rade i sa
       čovekom. Odabirali su čoveka, čitavu godinu dana ga hranili, ispunjavali

       sve njegove želje, a posle toga su ga isterivali iz grada. Kao kulminacija
       razvoja te podle ideje je i nastala ideja Hrista-spasitelja – dobrovoljnog

       žrtvenog jarca.

              Dalje u hrišćanstvu je prisutna još jedna ideja koja začuđuje svojom
       neprincipijelnošću – ideja skidanja odgovornosti putem ispovedanja i

       pokajanja. To jest dođe čičakoji je: ubio, silovao ili pokrao desetine ljudi.
       Ispoveda se, pokaje se, da svetoj crkvi novac (što je najvažnije) i skidaju

       mu se grehovi. Nego šta, jeste da je svašta učinio, ali vratio se bludni sin u
       ruslo »svete« crkve, ispovedao se, pokajao, osvestio, očistio dušu.

       »Oprašta ti se, rabe božji, idi s Bogom, idi dragi, idi rođeni, kradi, ubijaj

       dalje, kad nakradeš više, ponovo dođi, samo ne zaboravi da doneseš više
       novaca za bogougodna dela«. Začuđujuće licemerje. Ali veoma unosno i

       opet pragmatično za crkvu. Bez te ideje ljudi bi najmanje 5 puta ređe išli u

       crkvu i bar 10 puta bi manje donosili novaca.
              I to takođe nije glupost. To je takođe psihološki trik, sračunat ne na

       intelekt, već na emocije i podsvest.
              Uporedite koliko je pametnija, principijelnija i pravednija

       mnogobožačka ideja individualne KARME. Samo ti, svojim dobrim ili
       lošim postupcima, zarađuješ sebi svoju karmu (duhovni zbir dobrih ili

       loših dela). I nikakav Hristos ti je ne može očistiti, promeniti ili preuzeti

       na sebe. Ni pomoću novca ni pokajanja je nećeš skinuti. Samo tvoja
       individualna dela mogu nešto da promene. Ako činiš dobro – poboljšavaš



                                                                                                                23
   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28