Page 26 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 26
Veselje i sreća
Hrišćanski heroj ne može da bude veseo i srećan. Takav život nije
hrišćanska vrlina. Čovek treba da pati i da se muči. I što viče, to bolje.
Najbolji hrišćanski heroji – to su mučenici, bednici, ubogi, nakaze, ludaci,
koji ne žive normalan život na zemlji, već se muče. Svim tim
velikomučenicima i blaženim (ludim) podigli su masu crkava. Ti ljudi su
bili rugobe, čitav život su se mučili i život drugih trovali svojim
mučenjima. Ah, kako je to lepo. A da su oni proživeli život veselo i
srečno, to bi hrišćanskim popovima bilo veoma neprijatno. DA li vi često
vidite popove koji se osmehuhu ili smeju?
Hristos propoveda: »Teško vama, koji se sada smejete! Jer
proplakaćete i zaridati… Blaženi vi koji sada plačete, jer ćete se smejati«
(po Luki 6:21-24). Hristos nešto obećava u budućnosti, ali neće da se ljudi
smeju sada, njemu je prijatnije kada oni plaču. Njegov je zadatak da im
oduzme sreću u sadašnjem vremenu, a o njegovim zloslutnim planovima
za budućnost porazgovaraćemo dalje.
Intelekt
Kakav treba da bude intelektualni i duhovni potencijal hrišćanskog
heroja? »Blaženi UBOGI DUHOM, jer njima pripada carstvo nebesko«
(po Mateju, gl.5, r.3) – bolje se i ne može reći. Jasno i glasno je rečeno, da
je hrišćanstvo sračunato za maloumne ljude sa slabom voljom. »tako će
poslednji biti prvi i prvi poslednji« (po Mateju, 20:16). Komunisti, ukravši
tu formulu od hrišćana, izrazili su je u vidu principa: »Ko je bio ništa, taj
će postati sve«. Naravno, većina religija koje se baziraju na veri, vole
maloumne, intelektualci nisu potrebni takvim religijama, a sa maloumnim
je lako i udobno.
U hrišćanstvu čovek se nikada ne ceni prema snazi intelekta, već se
ceni prema snazi njegove vere. Ko ima jaču veru, taj je i bolji. Sa takvim
uspehom se mogu testirati ljudi pomoću udaraca cepanicom po glavi. Ko
ima jaču glavu, taj je i bolji hrišćanin.
Smelost, strah, samouverenost
26