Page 173 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Ocena pravednosti formiranja cena proističe iz toga, kako to
formiranje cena treba da se vrši. Prema marksizmu, cene se formiraju od

troškova plus neka rentabilnost. Pristalica slobodnog tržišta razume, da je
cena – rezultat odnosa ponude i potražnje, shvata, da se u uslovima tržišta

cena ne sabira (kao kod Marksa), već se razlaže. To jest cenu robe ne

treba ni iz čega sabirati, cena robe je već poznata iz tržišne konjukture.
Važno je razložiti tu cenu na troškove, tako da troškovi uđu u tu cenu. I

što manji deo cene zauzimaju ti troškovi, time je veća dobit, time je bolje.
Ako ne uđu – možeš robu i da ne proizvodiš, niko tvoje troškove neće da

slaže. Oni nikoga ne intersuju. Neko već radi efikasnije.

Kod Marksa cene su troškovne, i upravo je to jedan od ključnih
razloga neefikasnosti sovjetske ekonomije. Postoje korisne cene, to jest

cena robe se ne određuje time, koliko je čega potrošeno, već koliko je roba
korisna za upotrebu. Jer potrošaču je svejedno, koja je cena koštanja robe,

njega ta znanja ne interesuju. Njemu je važan rezultat, konačna vrednost i
korisnost robe. U našem primeru kupcu će se dopasti kašike drugog

proizvođača, pošto su upotrebna svojstva skoro jednaka, a cena jedan i po

puta manja.
Stari i novi staljinosti sa dirnutošću pričaju, kako su se za vreme

staljinizma svake godine smanjivale cene. »Ah, kako je to bilo divno,
kako je bilo lepo«, - brišući suzu, pričaju staljinisti. A kome je bilo lepo?

Seljaku, od koga je Staljin »otkupljivao« mleko ispod cene koštanja? Je li
njemu bilo lepo? Je li bilo lepo seoskom gazdinstvu? Čija je rentabilnost

zbog haosa sa cenama komunističke države bila oko nule. Samo je oko

20% gazdinstava moglo da izdrži taj pritisak na cene, a ostali su živeli u
uslovima hronične nerentabilnosti. Da li je bilo lepo državnom budžetu?

Ulagati beskrajne finansijske resurse u nerentabilnu poljoprivredu. Što

više ulažeš u nerentabilan proces, time više gubiš. Da li je bilo dobro
Rusiji, koja je zbog takve politike cena izgubila prehrambenu bezbednost?

Kome je tada bilo lepo? Bilo je takvih. Svim parazitima je bilo lepo.
Komunizam je uvek – parazitizam, jednih na račun drugih. Pa i SAD je

bilo lepo prodavati za devize žito u Rusiju i držati je u zavisnosti. Zašto je
Staljin pomoću niskih cena gušio poljoprivredu? Da li je Staljin bio

malouman ili je imao podlu zamisao? O tome se može samo nagađati.

Niske cene – to nije uvek dobro, najčešće je obrnuto – to je zlo.
Zamislite, poštovani čitaoče, kad bi cena mleka bila oko nule i mlekom

173