Page 171 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 171
Parola »država radnika i seljaka« – to je uvek bila drska prevara.
Država radnika i seljaka – to je uvek vlast uske bande nitkova. Suština te
realne vlasti se zatvara paravanom ogromnih Vrhovnih sovjeta, gde među
deputatma sede muzilje, kuvarice, čuvari jelena, akademici, glumci i
druge sluge režima. Po komandi sva ta kompanija deputata-sluga složno
podiže svoje ručice i jednoglasno glasa za one odluke, koje je već odavno
donela banda nitkova. Na taj način odluke nitkova postaju navodno
legitimne odluke naroda. Eto šta je to država radnika i seljaka.
Prilikom ocene ove ili one države najglavnije je – shvatiti istinske
ciljeve te države. Kod totalitarne države cilj je – procvat države, narod je –
sredstvo za državu. Kod ruske nacionalne države, koju nam predstoji
sagraditi, kod kormila upravljanja treba da stoje ruski nacionalisti, koji
vole svoj narod. U tom slučaju cilj – to je procvat ruske nacije, država je –
sredstvo za naciju.
Pošto su komunizam izmislili Jevreji, onda je taj lažni »bogom
izbran« narod spokojno i drsko zamenio ciljeve i sredstva u nužnom
vremenskom trenutku. U početku komunističke propagande Marks je
pisao da je komunizam – sredstvo za procvat naroda. Kad bi to bilo tako,
onda bi najpre trebalo probati to sredstvo, proveriti da li je ono dobro ili
ne, i tek posle tega zasađivati to sredstvo masovno ili izbaciti
neupotrebljivo sredstvo na smetlištu istorije. Ustvari istinski ciljevi
židokratije su bili sasvim drugi, zato niko i ništa nije hteo da isproba.
Više od toga, trenutno i drsko cilj i sredstvo su promenili mesta. Za
vreme sovjetskog komunizma na svakoj ogradi se nalazila glavna parola
sovjetske Judeje »Naš cilj je – komunizam!«. Eto tako lako i drsko
komunizam su od sredstva zamenili sa ciljem. Istog trenutka su ljude,
narod pretvorili od cilja u sredstvo za izgradnju komunizma. Ne
komunizam za narod, već narod za komunizam. Sva sovjetska
propaganda, sav sistem obrazovanja i vaspitanja od jutra do večeri su
govorili da čovek treba da se žrtvuje radi komunizma, da umre za
komunizam, da da sve za komunizam. Nastaje pitanje, a šta će ruskim
ljudima taj prokleti komunizam? Narodu, naravno, komunizam nije ni
potreban, ali on je veoma potreban nekome drugome.
Kada se susrećemo sa tim komunističkim uopštavanjima »Mi«, »Sav
sovjetski narod«, »naš« i t.d., onda treba odmah vršiti analizu i otkrivanje
tih mutnih uopštavanja. Čiji je to »naš« cilj? Ako se ozbiljno zamislimo
171