Page 171 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 171

Parola »država radnika i seljaka« – to je uvek bila drska prevara.
       Država radnika i seljaka – to je uvek vlast uske bande nitkova. Suština  te

       realne vlasti se zatvara paravanom ogromnih Vrhovnih sovjeta, gde među
       deputatma sede muzilje, kuvarice,  čuvari jelena, akademici, glumci i

       druge sluge režima. Po komandi sva ta kompanija deputata-sluga složno

       podiže svoje ručice i jednoglasno glasa za one odluke, koje je već odavno
       donela banda nitkova. Na taj način odluke nitkova postaju navodno

       legitimne odluke naroda. Eto šta je to država radnika i seljaka.
              Prilikom ocene ove ili one države najglavnije je – shvatiti istinske

       ciljeve te države. Kod totalitarne države cilj je – procvat države, narod je –

       sredstvo za državu. Kod ruske nacionalne države, koju nam predstoji
       sagraditi, kod kormila upravljanja treba da  stoje ruski nacionalisti, koji

       vole svoj narod. U tom slučaju cilj – to je procvat ruske nacije, država je –
       sredstvo za naciju.

              Pošto su komunizam izmislili Jevreji, onda je taj lažni »bogom
       izbran« narod spokojno i drsko zamenio ciljeve i sredstva u nužnom

       vremenskom trenutku. U početku komunističke propagande Marks je

       pisao da je komunizam – sredstvo za procvat naroda. Kad bi to bilo tako,
       onda bi najpre trebalo probati to sredstvo, proveriti da li je ono dobro ili

       ne, i tek posle tega zasađivati to sredstvo masovno ili izbaciti
       neupotrebljivo sredstvo na smetlištu istorije. Ustvari istinski ciljevi

       židokratije su bili sasvim drugi, zato niko i ništa nije hteo da isproba.
              Više od toga, trenutno i drsko cilj i sredstvo su promenili mesta. Za

       vreme sovjetskog komunizma na svakoj ogradi se nalazila glavna parola

       sovjetske Judeje »Naš cilj je – komunizam!«. Eto tako lako i drsko
       komunizam su od sredstva zamenili sa ciljem. Istog trenutka su ljude,

       narod pretvorili od cilja u sredstvo za izgradnju komunizma. Ne

       komunizam za narod, već narod za komunizam. Sva sovjetska
       propaganda, sav sistem obrazovanja i vaspitanja od jutra do večeri su

       govorili da  čovek treba da se žrtvuje radi komunizma, da umre za
       komunizam, da da sve za komunizam. Nastaje pitanje, a šta  će ruskim

       ljudima taj prokleti komunizam? Narodu, naravno, komunizam nije ni
       potreban, ali on je veoma potreban nekome drugome.

              Kada se susrećemo sa tim komunističkim uopštavanjima »Mi«, »Sav

       sovjetski narod«, »naš« i t.d., onda treba odmah vršiti analizu i otkrivanje
       tih mutnih uopštavanja. Čiji je to »naš« cilj? Ako se ozbiljno zamislimo



                                                                                                               171
   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176