Page 174 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

budu prali trotoar. Zar je to lepo? Niska cena robe – to je pre svega
niska cena rada onih koji tu robu proizvode, to je niska rentabilnost

proizvodnje, to je smanjenje interesovanja za proizvodnju date robe.
Pomoću niskih cena se može ugušiti svaki proizvodni proces.

Sećate li se koliko su koštale daske pre perestrojke? Ništa nisu

koštale, kopejke. I šta je bilo sa daskama? Nije bilo dasaka, deficit. Koliko
sada koštaju daske? Skupo. Kako stoji stvar sa daskama? Ima svakakvih,

koliko hoćeš. Koliko su koštali ekseri pre perestrojke? Ništa nisu koštali.
Kako je stajala stvar sa ekserima? Nije bilo eksera, deficit. A sada? Eksera

koliko hoćeš, svakakvih. I tako za svaku robu.

Naravno, država ne može da ne reguluše cene. Ovde je važno ko
reguliše cene i sa kakvim ciljevima reguliše. Pre Jeljcina u SSSR cene su

bile toliko pobrkane, da nije bilo ni jedne cene, koja je objektivno
odražavala cenu robe. Bio je komunistički haos sa cenama, i on je nekome

odgovarao. Odgovarao je svima onima koji su sedeli na deficitu i na
raspodeli. Kada je Gajdar, u uslovima tog haosa sa cenama, u jednom

momentu pustio sve cene, onda bi svaki čovek tržišnog pogleda takav

postupak ocenio kao haos ili nepismenost. Bio je potreban dugotrajan
period državnog dovođenja cena u nekakvu normu, i tek posle toga je bilo

moguće puštati cene, i to ne sve. Gajdar je pošao od šok-terapije. Nije
njemu stalo do ruskog naroda, koji je od te šok-terapije dobio strašan

udarac. Gajdar ne pripada ruskom narodu. On je »bogom izbran«.

Nemarksistički komunizmi

Neki demagozi, nastojeći da ne puštaju čoveka izvan granica

komunizma, tvrde da je komunizam – stvarno nešto loše, ali postoji ko

bajagi još nekakav nemarksistički komunizam. On je navodno predivan.
Hajde sad da razmislimo, šta je to komunizam uopšte? Reč

»komunizam« vodi poreklo od latinskog communis – opšti i označava
»uopštavanje«.

To jest komunizam u celini – to je ideja da se svi hrane iz
zajedničkog tanjira. Svi treba da stavljaju rezultate svoga rada u taj

zajednički tanjir: radnik i neradnik, talentovan i lud, jak i slab. Od

konkretnih ljudi napraviti amorfno MI. Slomiti sve strukture i stvoriti haos
i pometnju.

174