Page 176 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Iz ove definicije vlasništva automatski sledi, da »opštenarodno«
vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju na može da postoji. Zašto? Zato

što je vlasništvo – u tom slučaju i pravo raspolaganja imovinom. Ne može
čitav narod da raspolaže nekom fabrikom, naprimer. Ne postoje

mehanizmi takvog raspolaganja. Raspolaže uvek uska grupa lica: direktor

i njegovi zamenici. I upravo oni, svakog dana donoseći upravne odluke,
raspolažu imovinom, ništa ne pitajući narod. Oni su i vlasnici.

Komunisti se trude da suprotstave individualizam i kolektivizam.
Ustvari to suprotstavljanje je isto tako lažno, kao suprotstavljanje materije

i svesti.

Svaki čovek ima i individualne i kolektivne pobude. Ali u slobodnom
društvu čovek sam sebi bira kolektive, u kojima želi da se nalazi. Sam bira

sebi drugove i saputnike. U komunizmu individualizam se potiskuje, i
čoveku silom nameću drugove i kolektive u kojima on treba da se nalazi i

da radi (sve moguće komune, kolhoze, opštine i t.d.).
Komunisti vole da govore fraze i misaone oblike tipa: »Mi«, »Čitavo

čovečanstvo«, »Sve je jedinstveno«, »Svest jedinstva«, »Svet je jedinstven

i celovit« i t.s. Polazeći od tih misaonih oblika, oni nastoje da razruše i
zatvore strukturu i stvore privid amorfne kaše. Svet je, stvarno, jedinstven

i celovit, ali jedinstven i celovit svet se sastoji od delova, od mnogo
različitih delova, čiji je stepen povezanosti sa drugim delovima veoma

različit. A društvo se ne sastoji od klasa, opština i komuna, već od
konkretnih i različitih ljudi, koji imaju različite sposobnosti, različite

ciljeve i različite karaktere. U ljudima postoji i opšte i različito.

Mnogobožac ume i da razlikuje, i da uopštava. Zadatak komunista je
– da likvidiraju sposobnost razlikovanja.

Karl Marks u Manifestu komunističke partije (7, gl.2, s.39) piše:

»Komunisti mogu da izraze svoju teoriju jednom odredbom:
uništenje privatnog vlasništva«. Veoma kratko i veoma tačno.

Ako pokušamo da izdvojimo osnovne deklarisane principe svih
komunizama, videćemo da ih je malo:

1. Uništenje privatnog vlasništva.
2. Jednakost svih ljudi.

3. Ukidanje prava nasledstva.

4. Društveno vaspitanje dece.
5. Potiskivanje individualnih ciljeva čoveka.

176