Page 169 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 169

pronalazč je dobijao svega 0,2% od toga, što je dao njegov pronalazak, a
       država je dobijala 99,8% od tuđeg pronalaska. To je istinska suština borbe

       protiv eksoploatacije čoveka od strane čoveka.
              Komunistička parola »Ko ne radi, taj ne jede« pokazuje apsolutno

       zverski i ravnodušan odnos komunizma prema  čoveku. Ostareo si,

       razboleo se, ne možeš da radiš? Na smetlište. Kao što se baca stara matica,
       tako se otpisuju druga sredstva proizvodnje, čak ako su to ljudska bića.

       Ali stvar nije čak ni u tome. U toj paroli se prećutkuje najglavnije: KO za
       koga ne radi? O tome se ne govori. A ustvari otvoren smisao te parole

       jeste sledeći: »Ko (ZA NJIH I POD NJIHOVIM USLOVIMA) ne radi,

       taj ne jede«. Zadatak komunističke mafije jeste – uništiti nepokorne
       gladom.

              Treba još jednom istaći, da je  neprijatelj broj 1 za komunizam
       srednja klasa – klasa sitnih i srednjih vlasnika – preduzetnika. Zašto?

       Zato što za oligarhiju najmanji radnici nisu strašni. Najamni radnik je
       navikao da izvršava odluke drugih. A preduzetnici ili samostalci – to su za

       oligarhiju konkurenti. To su nezavisni ljudi, koji su sami navikli da

       donose odluke i žive po sopstvenoj volji i sopstvenom razumu.


                                                          Mi


              Jedno od moćnih sredstava zaluđivanja naroda jeste igra rečima.
       Jedna od najomiljenijih komunističkih reči jeste zamenica »MI«. Ona

       predivno izražava suštinu komunizma. Sve objediniti u jednu gomilu, u

       jedan opšti tanjir, stvoriti haos, zbrku i u toj mutnoj vodici loviti ribu
       svojim jevrejskim ručicama.

              Pomoću »MI« se može vući za nos i zamazati sva suština onoga, što

       rade ne nekakvi nepoznati MI, već konkretni nitkovi, kojih je veoma
       mnogo. »MI« zvuči neprestano sa televizora i drugih SMI. Pomoću »MI«

       se programira stil nekonkretnog mišljenja. Pomoću »MI« se uvek odlazi
       od odgovornosti.

              Nedavno sam slušao istupanja Aleksandra ISAJEVIČA Solženjicina
       preko televizora. I šta kaže Isajevič? On kaže: »MI smo uništili

       nacionalnu industriju. MI smo doveli ekonomiju do haosa. MI smo razvili

       neviđeni kriminal. MI smo dozvolili prevlast dolara u našoj zemlji« i t.d.





                                                                                                               169
   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173   174