Page 37 - Thomas Mann - Čarobni breg

inače ste propali kod dama. »Zlatno drvo života« svakako je zeleno, ali kao boja lica zeleno
nije baš sasvim pogodno. Totalno anemičan, naravno«, reče prišavši bez okolišenja Hansu
Kastorpu i spustivši mu jedan očni kapak kažiprstom i srednjim prstom. »Naravno, totalno
anemičan, kao što rekoh. Znate šta. Nije bilo nimalo glupo s vaše strane što ste za izvesno
vreme vaš dragi Hamburg prepustili njegovoj sudbini. To vam je uostalom jedna neobično
zahvalna ustanova, taj Hamburg; on nam uvek liferuje lep kontingenat, zahvaljujući svojoj
veselo vlažnoj meteorologiji. Ali ako mi dozvolite da vam ovom prilikom dam jedan
nepristrastan savet — sasvim sine pecunia, znate — dok ste ovde, radite sve što radi i vaš
kuzen. U vašem slučaju ne može čovek da u čini ništaprepredenije nego da izvesno vreme
živi kao da boluje od lake tuberculosis pulmonium i da se malo podgoji. Čudno vam je to
kod nas, sa tom promenom i obnavljanjem belančevine... Iako je opšte sagorevanje
povećano, telo ipak stvara belančevine. A vi, Cimsenu, jeste li lepo spavali? Savršeno, a? A
sad krenite u skitnju! Al’ ne više od pola časa. A onda cigaru od žive, pa s njom u usta! I sve
lepo da se zapiše, Cimsenu! Službeno! Savesno! U subotu hoću da imam celu krivulju
temperature! Neka i vaš gospodin rođak meri sa vama. Merenje temperature nikad ne škodi.
Zbogom, gospodo! Prijatna zabava! Zbogom... zbogom...« I doktor Krokovski pridruži se
svome šefu, koji nastavi da vesla mlatarajući rukama, sa dlanovima okrenutim sasvim
unatrag, pitajući levo i desno da li se »lepo« spavalo na šta su svi potvrdno odgovarali.