Page 276 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

26
Kancelarije guvernera.”
Postoje neke činjenice koje dokazuju da je incident u nuklearnom postrojenju na ostrvu Tri milje
bio delo sabotaže.
Uzmimo, na primer, članak koji se pojavio u jednom antinuklearnom časopisu pod nazivom
„Harisburg” (Harrisburg), 1978. godine. U njemu se predviđa da će se dogoditi nezgoda u blizini postrojenja
na ostrvu Tri milje, i to 28. marta 1979. Interesantno da se nuklearni incident dogodio TAČNO toga dana,
upravo kako je predviđeno godinu dana ranije.
Drugo, činjenica je da istražni organi nisu bili u stanju da identifikuju osobu koja je zatvorila
28
slavine pomoćnih pumpi za vodeno hlađenje koje su sprečavale da se reaktor ne pregreje.
U svakom slučaju, događaj na ostrvu Tri milje nije bio nikakva „velika opasnost”.
Optužbe da su u okruženje ispuštene velike količine radijacije bile su lažne.
Doktor Piter Bekmen (Dr. Peter Beckmann), brilijantni urednik časopisa „Akses tu Enerdži”
(Access to Energy) i profesor elektromašinstva na Univerzitetu Kolorado, postavio je stvari na pravo mesto:
„Ukupna suma radioaktivnog zračenja, ispuštenog prilikom „velike nesreće” u Harisburgu bila je
80 milirema (prema zvaničnim podacima sekretara za energiju). To je isto onoliko dodatnog zračenja koliko
bi izvesna osoba primila, došavši iz Pensilvanije u izdavačku kancelariju ovog časopisa (na visini od 7 200
fita u metalom bogatim Stenovitim planinama), za manje od godinu dana. Kakva bi morala da bude ta osoba?
Morala bi da bude gola i da stoji u blizini nuklearnog postrojenja 24 časa dnevno, tokom ćele epizode s
29
kvarom.”
Pokušavajući da stiša buku o, tobože, ogromnim opasnostima po život od nuklearnih centrala
širom zemlje, doktor Edvard Teler (Dr. Edward Teller), naučnik koji je radio na hidrogenskoj bombi i koji se
bavio osiguranjem protiv nuklearnog zračenja, dao je obaveštenje na celoj strani u „Vol strit žurnalu”, 3. jula
1979. Ovo njegovo objašnjenje sastojalo se od pitanja i odgovora na neke glavne teme vezane za ostrvo Tri
milje.
Evo jednog dela tih pitanja i odgovora:
„Pitanje: Koliko je opasno ispuštanje radijacije niskog intenziteta iz nuklearne centrale?
Odgovor: Ukoliko sedite pored nuklearne centrale godinu dana, bićete izloženi manjoj radijaciji
nego da ste leteli boingom 747 od Njujorka do Los Anđelesa i nazad. Dopustite da vam to objasnim i na dru-
gi način. Dozvoljena radijacija iz jedne nuklearne elektrane je 5 mrema godišnje. U Dalasu, na primer, ljudi
primaju oko 30 mrema (ovu jedinicu smo uzeli samo zbog poređenja) godišnje od prirodnog okruženja, stena
itd. U Koloradu ljudi dobijaju čak 130 mrema godišnje od prirodnog okruženja. Dakle, samo se preselivši iz
Dalasa u Kolorado, primičete deset puta više radijacije godišnje nego osoba koja živi pored nuklearne elek-
trane.
Pitanje: Kolikoj radijaciji su bili izloženi ljudi u blizini ostrva Tri milje tokom incidenta?
Odgovor: Objasniću vam to ovako. Vaša krv sadrži kalijum 40, od kojeg dobijate unutrašnju
dozu zračenja od oko 25 mrema radijacije godišnje. Medu ljudima koji nisu radili na samom reaktoru, svega
nekolicina je možda dobila radijaciju 25 mrema.”
Koincidiranje formiranja Agencije za upravljanje u slučajevima državne opasnosti i očevidne
sabotaže u nuklearnoj elektrani zaista je veoma neobično. Da li je moguće da je epizoda sa ostrvom Tri milje
kreirana da bi se isprobala velika ovlašcenja FEMA-e?
Sledeća intervencija FEMA-e bila je 1980. godine prilikom premeštanja kubanskih izbeglica,
koje su čamcima dolazile u Ameriku. Ovaj slučaj omogućio je da FEMA isproba svoje mogućnosti u
raseljavanju hiljada ljudi po celoj Americi. Je li moguće da je Kuba dozvolila ljudima u čamcima da napuste
ostrvo da bi FEMA mogla da testira svoje mogućnosti?
Naravno, predsednik Regan je potvrdio da je FEMA obavila izvanredan posao. Kada je izložio
svoj 3,4 milijarde dolara vredan sedmogodišnji program za preseljenje gradske populacije Sjedinjenih
Država iz potencijalno riskantnih zona po eventualnom započinjanju nuklearnog rata, odredio je da FEMA
30
bude ustanova koja će sprovoditi ovaj program.
Organizacija FEMA pokazuje zanimljivu istoriju ako se sagleda pozadina njenog stvaranja.
Izvršno naređenje iz 1979. godine kojim je ona stvorena zasnovano je na Predsedničkom memorandumu 32
koji je pripremio Samjuel Hantington (Samuel Huntington). Principi kojima se rukovodio ovaj Predsednički
memorandum bio je da Ustavom određene institucije ne bi bile u stanju da se nose sa opsegom kriza koje su
predviđene za sedamdesete i osamdesete godine.
Tri godine ranije, Hantington je elaborirao ovakve svoje pretpostavke u jednom uglednom listu

276