Page 275 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

wer), predsednikom senatskog Komiteta za vojne službe, koji je potvrdio stav generala u penziji i izjavio da
se „Sjedinjene Države suočavaju sa ništa manje nego vojnom inferiornošću.”
U istom članku u kojem je citirana ova izjava pojavio se i grafikon koji pokazuje koliko su
Sjedinjene Američke Države zaostale po broju bombardera, projektila i bojevih glava i po ukupnoj snazi
nuklearnih bombi, izraženo u megatonama.
Dva novinska članka, koja su se pojavila u razmaku od samo dva meseca, otkrila su nam da
opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata zabrinjava Amerikance toliko da neki od njih čak veruju da je rat
25
moguć u sledećih deset godina.
Sve te priče koje se pojavljuju u medijima o nesposobnosti američkih oružanih snaga (avion se
srušio jer je pilot bio drogiran; 50 odsto svih vojnika su narkomani, itd.) polako ubeđuju javnost da Amerika
ne samo da nema dovoljnu vojnu i nuklearnu moć, već da i postojeće snage nisu kadre da se suprotstave bilo
kakvom agresivnom aktu.
Imajući u vidu ovaj scenario, nije teško razumeti zašto su američki taoci u Iranu pušteni odmah
posle izbora 1980. godine (da bi se Amerikanci ujedinili u nacionalnom patriotizmu) i zašto je operacija spa-
šavanja tih istih talaca morala da bude tako traljavo izvedena da je propala (mnogi američki saveznici u
prijateljskim arapskim zemljama uplašeni su i razočarani zbog neuspele misije i tvrde da su SAD sada slab
saveznik).
Još jedna prilika za poziv na patriotizam bile su Olimpijske igre, održane 1984, na kojima su
Amerikanci, pošto su Sovjeti odbili da učestvuju, pokupili pregršt medalja. Odgovor Amerikanaca
osvajačima medalja bilo je neskriveno izražavanje patriotskih osećanja i mahanje nacionalnim zastavama
(jedan proizvođač zastava tvrdi da je potražnja nadmašila proizvodnju). Amerikanci, dakle, moraju voleti
svoju zemlju tako da ne smeju, ni po koju cenu, da dozvole da ona odleti u vazduh u nuklearnom ratu sa
Sovjetima.
Dokaz da ovakve pretpostavke mogu biti opravdane je i neuobičajen odnos medija prema
predsedniku Reganu. On je pošteđen uobičajenog blaćenja kada je u pitanju neki konzervativac (neko ga je
prozvao „teflon predsednik”, jer se ni jedna prljavština nije prilepila uz njegovo ime). To je prilično čudno,
jer se konzervativci uvek žale na odnos štampe prema njima. Setimo se samo- nije to bilo toliko davno-
kakav je bio odnos medija prema senatoru konzervativni Beriju Goldvoteru prilikom njegove kandidature na
izborima 1964. godine.
U novembru 1981. godine odigrala su se dva događaja koja su kreirana da bi zastrašila američke
saveznike u NATO paktu od nuklearnog rata. Prvo je tadašnji državni sekretar predsednika Regana
Aleksander Hejg (Alexander Haig) izjavio da NATO ima neke nedoređene planove o ispaljivanju nuklearnog
oružja u „cilju demonstracije”, kako bi se neprijatelju pokazalo da prelazi granicu tolerancije u
konvencionalnom ratu. Pretpostavljalo se da bi bomba bila bačena negde u Evropi, a sve to je imalo samo
jednu svrhu: da uplaši američke saveznike.
Drugi događaj koji je poslužio da se alarmiraju zemlje NATO-a bio je upad jedne sovjetske
podmornice u švedske priobalne vode. Pitanje da li je ova podmornica nosila nuklearno oružje ili nije nikada
nije razjašnjeno, međutim, to je potpuno irelevantno, pošto je švedska armija saznala za prisustvo
podmornice u svojim vodama tek kada je ona ušla u zabranjenu vojnu zonu. Ovakve aktivnosti imale su cilj
da još više zaplaše NATO saveznike od mogućeg nuklearnog rata u Evropi, i to bez znanja samih
Evropljana.
Jedan kadar ovog scenarija odigrao se i 19. juna 1978, kada je predsednik Džimi Karter jednim
neustavnim izvršnim naređenjem stvorio organizaciju FEMA (Federal Emergency Management Agency),
odnosno Agenciju za upravljanje u slučajevima državne opasnosti. Ova organizacija je civilna ustanova koja
ima mogućnost da zavede totalitarnu vlast u slučajevima domaće ili međunarodne krize. Organizacija FEMA
ima ovlašćenja da:
- premesti milione radnika, reorganizuje industriju u državi i bankarski sistem, i da raspodeli sve
ekonomske resurse i prevozna sredstva;
- operiše na svakom nivou vlasti putem personala koji je trenutno na svome mestu u Vašingtonu i
ostatku zemlje;
- uvede potpuno racionisanje energije, i
- naredi masovne evakuacije stanovništva koje živi u blizini nuklearnih postrojenja.
Zanimljivo je da se nuklearni incident na ostvru Tri milje (Thrre Mile Island) dogodio samo dan
pošto je FEMA postala operativna. Službenici FEMA-e stigli su na mesto nuklearnog incidenta i, prema
izveštaju časopisa „Fjužn” (Fusion), „... podsticali atmosferu panike i zalagali se za masovne evakuacije,
koje bi omogućile da FEMA preuzme vlast od svih saveznih, državnih i lokalnih organa vlasti, sa izuzetkom

275