Page 281 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Većina u kalifornijskoj delegaciji na republikanskoj nacionalnoj konvenciji bila je ključ za izbor
republikanskog kandidata, i izgledalo je da će tu veanu u Kaliforniji osvojiti Taft. Ričard Nikson je, sa
tadašnjim guvernerom Kalifornije Erlom Vorenom (Earl Warren), iza scene radio na obezbedenju glasova
kalifornijskih delegata za Ajzennauera.
Kada je Ajzenhauer ipak dobio nominaciju Republikanske stranke, nagradio je svoje pomagače
koji su mu tu nominaciju osigurali. Ričarda Niksona je izabrao za potpredsednika a Erla Vorena je kasnije
ubacio u Vrhovni sud.
Ajzenhauer je kasnije izneverio Niksona, jer je 1960, dok je još bio predsednik, Amerikancima
saopštio da ne može da nade ni jednu jedinu stvar u kojoj mu je Nikson pomogao tokom osam godina
njegove administrcije. Ovakvim komentarom ozbiljno su bile poljuljane Niksonove šanse na izborima 1960,
kada mu je protivkandidat bio Džon Kenedi.
Ta izjava je svakako imala za cilj da Niksona udalji od mesta predsednika 1960. godine, jer mu je
ono bilo obećano za 1968. godinu. I sam Nikson je više želeo nominaciju u 1968. godini iz razloga koje
ćemo izneti nešto kasnije.
Ima ljudi koji veruju da je, i pored Ajzenhauerove „kontra-podrške”, Nikson, u stvari, pobedio na
izborima 1960. godine i da je trebalo da postane zakoniti predsednik. Međutim, prevara prilikom brojanja
glasova u Teksasu i Ilinoisu dala je prednost Džonu Kenediju. Nikson je imao šansu da raskrinka prevaru sa
prebrojavanjem glasova, za koju se opravdano sumnjalo da se desila u ove dve države, ali on je to odbio i
nije uložio nikakvu žalbu. Predsednik je postao Džon Kenedi.
Pretpostavlja se da Nikson nije uložio žalbu zato što je znao da će biti predsednik Sjedinjenih
Država 1968. godine. Zašto je više voleo da bude predsednik 1968. nego 1960? Računica je bila jednostavna.
Ako bi bio izabran 1968, a onda ponovo 1972, Nikson bi dogurao do 1976, do godine koja je zaverenicima
mnogo značila. (Nezaboravimo da je Nikson član Saveta za inostrane odnose). Ovo, isto tako, objašnjava i
prepuštanje republikanske nominacije Beriju Goldvoteru 1964. godine.
Nikson se vratio u politiku 1962, kandidujući se za guvernera Kalifornije. Njegova osnovna
namera nije bila da porazi vladajućeg guvernera Pata Brauna (Pat Brown), već da iz trke izbaci kolegu
republikanca, konzervativnog Džoa Sela (Joe Shell). Drugi cilj je bio da na republikanskoj konvenciji 1964.
delegaciju Kalifornije drži pod kontrolom da ne bi potpala pod uticaj konzervativaca koje je predvodio
gospodin Šel.
Dobro je poznato da je Nelson Rokfeler želeo pobedu na republikanskoj nominaciji 1964. godine.
Isto tako, bilo je znano da će kalifornijski republikanci biti ključ za nominaciju, baš kao i 1952. godine.
Dakle, Nikson je morao da pobedi Sela na lokalnim izborima, da bi mogao da pomogne
predsedničkim aspiracijama Nelsona Rokfelera. Nikson je to i učinio, osiguravši na taj način, bar
privremeno, da Šel 1964. godine neće kontrolisati kalifornijsku delegaciju. Nikson je kasnije izgubio od Peta
Brauna na opštim izborima, ali mu do te pobede nije bilo ni stalo. Rokfelerovi planovi su do tada uspevali.
Kada je izgubio 1962, Nikson je saopštio reporterima da „više neće moći da ga šutiraju
unaokolo” (ili, drugim recima, sa istim značenjem: zato što se povlači sa političke scene).
Otišao je potom u Njujork, i tamo se uselio u preskupi apartman na prvom spratu jedne zgrade
(zakupnina je iznosila 100 000 dolara godišnje). Na vrhu te iste zgrade stanovao je Nelson Rokfeler. On je
ujedno bio i Niksonov stanodavac, budući da je ta otmena zgrada pripadala Rokfelerima. Štaviše, Nikson se
zaposlio u jednoj pravničkoj firmi koja je zastupala interese Rokfelera, gde je postao punopravni partner, sa
5
platom od 200 000 dolara godišnje.
Tu je Nikson presedeo predsedničke izbore 1964. godine.
Nije poznato da li je Rokfeler potpuno shvatio pokret „Izaberite Goldvotera” iz 1964, koji je
medu mladima u zemlji, a posebno u Kaliforniji, bio veoma raširen.
Međutim, zna se da je ovaj pokret veoma zabrinuo zaverenike oko Rokfelera. Mladi kalifornijski
republikanci preuzeli su kontrolu nad stranačkom organizacijom u ovoj državi iz ruku Rokfelerovih poma-
gača i počeli da kao glavnog kandidata isturaju senatora Goldvotera.
Bilo je jasno da će Rokfeler izgubiti ključne glasove kalifornijske delegacije na konvenciji
održanoj 1964. godine i da zbog ovog poraza neće dobiti nominaciju Republikanske partije.
To se upravo i dogodilo. Mladi kalifornijski republikanci pomogli su Goldvoterovim saradnicima
da preuzmu kontrolu nad kalifornijskom delegacijom, što je bio ključ koji je i ostale delegacije prinudio da
nominaciji daju Beriju Goldvoteru.
Rokfeler je propustio svoju najbolju šansu da postane predsednik.
Poslednji korak u usponu Ričarda Niksona dogodio se 1968. godine, kada je osvojio mesto

281