Page 273 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

dvestogodišnjicu” (People's Bicentennial Commission- PBC). Njen direktor postao je Džeremi Rifkin
(Jeremy Rifkin).
Senatski potkomitet za unutrašnju bezbednost istraživao je rad PBC-a. Evo šta je otkriveno:
„Njujork tajms je, na primer, 26. maja 1975. doneo tekst Džeremija Rifkina o ekonomskoj slobodi. Ovaj
članak je u osnovi prepisana deklaracija PBSa o ekonomskoj nezavisnosti, koja poziva na eliminaciju
14
sistema slobodnog preduzetništva, odnosno 'korporativnog sistema', kako ga oni nazivaju”
Rifkin je svoj pogled na svet obznanio javnosti u jednim radikalsko-levičarskim novinama,
novembra 1971: „Originalno razumevanje revolucionarnih ideala je ono što povezuje Tomasa Pejna (Thomas
Paine), Sema Adamsa (Sam Adams), Bendžamina Raša (Benjamin Rush) i američki narod sa Lenjinom,
15
Maom i Ceom (Che Guevara), i borbom svih potlačenih naroda na svetu.”
Novu opomenu da se izgleda spremaju neprilike za 4. juli 1976. uputio je direktor FBI-a Klarens
Keli (Clarence Kelly), koji je 4. novembra 1975. izjavio da će „doći do porasta terorizma u vezi s proslavom
dvestogodišnjice”.
Narodna komisija za dvestogodišnjicu je nastavila sa svojim planovima. Počela je da izdaje i
svoje novine. U njima je pozvala 150 000 patriota da im se priključe 4. jula 1976. u Vašingtonu, kako bi
„pokazala svoju nezavisnost od velikog biznisa.” Čitaocu su sugerisali da ,,PBC planira rođendansko slavlje
koje Amerika nikada neće zaboraviti.”
Pojedinci od ugleda su se prosto utrkivali ko će pre podržati deklaraciju PBC-a. Njihove novine
javile su se da će na jednom okupljanju govoriti: Rubin „Uragan” Karter (Rubin „Hurricane” Carter), Džejn
Fonda (Jane Fonda), velečasni Džesi Džekson (rev. Jesse Jackson) i, pored ostalih, doktor Bendžamin Spok
(Benjamin Spock).
Troškove ovih aktivnosti snosio je, bar delom, opet establišment. Prema listu „Hjumen ivents”
(„Human Events”) od 11. oktobra 1975, od Vlade finasnirani Nacionalni pokret za humanost snabdeo je PBC
sa blizu 400 000 dolara.
No, PBC 4. jula 1976. nije uspeo da napravi mnogo nereda, budući da nije bio u stanju da okupi
ni približno dovoljan broj ljudi da bi se izazvao incident koji je establišment priželjkivao.
Pored planova da se iskoristi proslava dvestogodišnjice, paralelno se, unutar zemlje, odvijao i
pokret koji je zahtevao sazivanje ustavotvorne skupštine (dakle, promena Ustava). Jedan od pristalica izmene
Ustava bio je i Zbignjev Bžežinski, koji je, na 258. stranici svoje knjige Između dva doba, napisao sledeće:
„Približavanje dvestogodišnjice Deklaracije trebalo bi da opravda poziv na konstituisanje nacionalne
ustavotvorne skupštine, koja bi preispitala formalni institucionalni okvir ove države. Odgovarajući datumi
mogli bi biti 1976. ili 1989. godina...”
Potvrdu da se nešto pripremalo delimično nam daje i bilten Društva „Džon Birč” (John Birch
16
Society) , od oktobra 1977. godine: „Ljubaznošću nekog našeg prijatelja, koji je očigledno želeo da ostane
anoniman, do ruku su nam došle jedne od onih tankih novina koje Dilon (Clarence Douglas Dillon)
nenametljivo izdaje, tu i tamo, članovima ešalona koji su ispod njega, da bi ih snabdeo potrebnim
17
informacijama i uputstvima kome da daju podršku.”
Društvo „Džon Birč” je smatralo da informacije koje su dobili svakako treba objaviti ljudima koji
pokušavaju da razotkriju Zaveru. Gospodin Dilon je jedan od ljudi koji zna planove Zavere, budući da se
nalazi na čelu firme „Dilon, Rid i kompanija” i pošto je predsednik Rokfelerove fondacije. Pored toga,
gospodin Dilon je bio i sekretar Blagajne u Vladi, a to je mesto koje, sasvim izvesno, kontrolišu Rokfelerovi,
još od vremena Kenedijeve administracije. I na kraju, gospodin Dilon je i član Saveta za inostrane odnose
(CFR-a).
Pismo gospodina Dilona je, prema Društvu „Džon Birč”, otkrio dve veoma važne činjenice:
„Jedna je da su se, negde 1970. godine, mnogi insajderi (on ih u pismu nije nazvao tim imenom) ponadali da
će 1976. godina biti odgovarajući datum za ceremonijalnu inauguraciju njihovog Novog svetskog poretka.
Međutim, još tada, 1970. godine, gospodin Dilon je istakao da komandni vrh smatra takav raspored
neostvarljivim. On je izložio novu shemu, već u upotrebi, prema kojoj će za ispunjenje plana biti potrebno
18
još najmanje 15 godina.”
To znači da je Zavera planirala da se nešto dogodi oko 1985. godine – dodajte ili oduzmite
godinu ili dve, petnaest godina posle izmene planova iz 1970. godine.
Simptomatično je da se datiranje 1985. godine poklapa s predviđanjima koja su dali ruski
komunisti. Na primer: predsednik sovjetske Komunističke partije Leonid Brežnjev je 1973. dao ovakvu
izjavu: „Mi komunisti moramo da sarađujemo s kapitalistima još neko vreme. Potrebni su nam njihovi
krediti, njihova poljoprivreda i tehnologija. Međutim, mi ćemo nastaviti naše velike vojne programe, i do
sredine osamdesetih (1985?) bićemo u poziciji da se vratimo agresivnijoj spoljnoj politici koja bi nam

273