Page 217 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 217

ekonomiju.  Bez  opreme  i  mašina  iz  kapitalističkih  zemalja,  nismo  se  mogli  nadati  da  ćemo  u  kratkom
            vremenu obaviti zadatke koje smo imali.Najznačajnija stvar za osiguranje našeg trajnog opstanka... bila je
                                                                   6
            uspostavljanje ekonomskih veza sa kapitalističkim zemljama.”
                       I još jednom: „Kada dođe vreme da vešamo kapitaliste, oni će se međusobno pobiti oko toga ko
            će od njih uzeti profit prodajući nam konopce. Kapitalisti će nam obezbediti kredite, a, snabdevajući nas
            materijalom i tehnikom koji nam nisu dostupni, pomoći će nam da ponovo izgradimo našu ratnu industriju
            koja  je  neophodna  za  buduće  napade  na  naše  snabdevače.  Drugim  rečima,  oni  će  raditi  na  pripremanju
            sopstvenog samoubistva.”
                       Nešto kasnije, Lenjinov naslednik, diktator Josif Visarionovič Staljin, ruskom narodu je saopštio
            šta je bila prava svrha ove pomoći: „... Neophodno je da proletarijat naprednijih zemalja pruža pravu i trajnu
            pomoć zaostalim zemljama tokom njihovog kulturnog i ekonomskog razvoja. Kada ova pomoć ne bi stizala,
            bilo bi nemoguće dovesti različite države i narode u okvir jedinstvenog svetskog ekonomskog sistema koji je
                                                         7
            neophodan u cilju konačnog trijumfa socijalizma.”
                       Komunistička  strategija  bila  je  da  se  zapadna  tehnologija  iskoristi  kao  sredstvo  za  stvaranje
            svetske opasnosti od međusobnog vojnog uništenja, što bi dovelo do toga da se Sovjetski Savez i „slobodni
            svet” mirnim putem stope u jednu i jedinstvenu svetsku vladu.
                       Da  bi  se  ovaj  cilj  ostvario,  Sovjetima  nije  bilo  potrebno  da  kupuju  ogromne  količine  uvozne
            tehnologije.  Dovoljan  je  bio  po  jedan  primerak;  sve  što  nabave  oni  posle  mogu  da  kopiraju  i  proizvode.
            Lenjin  je  1921.  postavio  sovjetsku  trgovinsku  politiku  „...  upoznavanja  sa  evopskom  i  američkom
            tehnologijom...  Moskva  mora  imati  po  jedan  primerak  najvažnijih  mašina  novije  proizvodnje  u  cilju
                                    8
            proučavanja i instruiranja.”
                       Bivši poljski obaveštajni oficir Mihael Čeinski (Michael Cheeinski), koji je prebegao na Zapad,
            saopštio je sledeće: „Svaka mašina, aparat ili instrument uvezen sa Zapada šalje se specijalnoj analitičkoj
            grupi. Posao ove grupe nije samo da kopira tehnička rešenja,. već i da ih prilagodi uslovima sovjetske vojne
                        9
            proizvodnje.”
                       Amerika je, od samog početka, planirala da prikrije stvarni cilj prodaje tehnologije Sovjetskom
            Savezu - a to je izgradnja moćne vojne sile SSSR-a. Da bi to postigla, morala je da ubedi skeptike da teh-
            nologija koja se prodaje Sovjetima njima služi za obnovu ratom razorene zemlje i da ta trgovina ima civilni a
            ne vojni karakter.
                       Na primer, neke od prvih fabrika podignutih u Sovjetskom Savezu dvadesetih i tridesetih godina
            bile su fabrike za proizvodnju traktora: u Volgogradu, Harkovu i Celjabinsku. Sve tri fabrike konstruisale su
            američke firme, a na podizanju one u Volgogradu radilo je čak osamdeset američkih kompanija.
                       Ove  fabrike  traktora,  tobože  podignute  da  bi  opskrbljavale  ruske  seljake  poljoprivrednim
            mašinama,  danas  proizvode  tenkove,  oklopna  vozila,  samonavodeće  projektile,  raketne  lansere,  nosače
            projektila, protivavionske topove i kamione.
                       Pored ovoga, tenkovi koji su suštinski važni za svaku vojnu strukturu proizvode se u još dve
            velike fabrike: „... u fabrici 'Gorki' i fabrici ZIL... fabrika 'Gorki' podignuta je bukvalno ni iz čega od strane
                                           10
            Henrija Forda, tridesetih godina...”
                       Jedan od prvih radnika u fabrici „Gorki” u SSSR-u bio je Volter Rojter (Walter Reuther), koji je
            kasnije postao prvi čovek Sindikata ujedinjenih radnika u automobilskoj industriji. On je posetio Sovjetski
            Savez 1933. godine, i boravio je tamo nekih 18 meseci. Volter i njegov brat Viktor, obojica zaposleni u toj
            fabrici, napisali su pismo koje je postalo čuveno:
                       „Naša svakodnevna inspiracija, dok radimo rame uz rame sa ruskim drugovima u ovoj fabrici,
            jeste misao da mi, u stvari, pomažemo da se izgradi društvo koje će zauvek okončati eksploataciju čoveka od
            strane drugog čoveka, misao da će ono što mi gradimo biti na korist i uživanje radničke klase, ne samo u
            Rusiji već u celom svetu, i to nam je kompenzacija koju dobijamo zato što smo trenutno odsutni iz borbe u
            Sjedinjenim Državama. Mel, ti znaš da smo Vol i ja uvek snažno podržavali Sovjetski Savez. Ti znaš da smo
            uvek spremni da ga branimo od laži reakcionara... U celom svom životu, Mel, nikada nisam video nešto što
            je toliko inspirativno. Mel, kada čovek jednom vidi šta je sve moguće kada radnici ujedine svoje snage, on se
            više ne bori samo za ideale,već se bori za nešto što je stvarno nešto opipljivo. Nastavi borbu za sovjetsku
            Ameriku.
                                                                                                           12
                                                                                                  Vik i Vol.”
                       Američka vlada bila je potpuno svesna da Sovjeti brzo pretvaraju ove fabrike u vojna postrojenja.
                       Zvanični Vašington, takođe, znao da je sovjetska industrijalizacija prvenstveno bila militarizacija
            države. U sovjetskim industrijskim postrojenjima, vojni odsek je imao najviši prioritet.
                       Naravno  da  je  prvobitna  pobuda  koja  je  stajala  iza  industrijalizacije  Sovjetskog  Saveza  imala
            vojni cilj.

                                                           217
   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222