Page 217 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 217
ekonomiju. Bez opreme i mašina iz kapitalističkih zemalja, nismo se mogli nadati da ćemo u kratkom
vremenu obaviti zadatke koje smo imali.Najznačajnija stvar za osiguranje našeg trajnog opstanka... bila je
6
uspostavljanje ekonomskih veza sa kapitalističkim zemljama.”
I još jednom: „Kada dođe vreme da vešamo kapitaliste, oni će se međusobno pobiti oko toga ko
će od njih uzeti profit prodajući nam konopce. Kapitalisti će nam obezbediti kredite, a, snabdevajući nas
materijalom i tehnikom koji nam nisu dostupni, pomoći će nam da ponovo izgradimo našu ratnu industriju
koja je neophodna za buduće napade na naše snabdevače. Drugim rečima, oni će raditi na pripremanju
sopstvenog samoubistva.”
Nešto kasnije, Lenjinov naslednik, diktator Josif Visarionovič Staljin, ruskom narodu je saopštio
šta je bila prava svrha ove pomoći: „... Neophodno je da proletarijat naprednijih zemalja pruža pravu i trajnu
pomoć zaostalim zemljama tokom njihovog kulturnog i ekonomskog razvoja. Kada ova pomoć ne bi stizala,
bilo bi nemoguće dovesti različite države i narode u okvir jedinstvenog svetskog ekonomskog sistema koji je
7
neophodan u cilju konačnog trijumfa socijalizma.”
Komunistička strategija bila je da se zapadna tehnologija iskoristi kao sredstvo za stvaranje
svetske opasnosti od međusobnog vojnog uništenja, što bi dovelo do toga da se Sovjetski Savez i „slobodni
svet” mirnim putem stope u jednu i jedinstvenu svetsku vladu.
Da bi se ovaj cilj ostvario, Sovjetima nije bilo potrebno da kupuju ogromne količine uvozne
tehnologije. Dovoljan je bio po jedan primerak; sve što nabave oni posle mogu da kopiraju i proizvode.
Lenjin je 1921. postavio sovjetsku trgovinsku politiku „... upoznavanja sa evopskom i američkom
tehnologijom... Moskva mora imati po jedan primerak najvažnijih mašina novije proizvodnje u cilju
8
proučavanja i instruiranja.”
Bivši poljski obaveštajni oficir Mihael Čeinski (Michael Cheeinski), koji je prebegao na Zapad,
saopštio je sledeće: „Svaka mašina, aparat ili instrument uvezen sa Zapada šalje se specijalnoj analitičkoj
grupi. Posao ove grupe nije samo da kopira tehnička rešenja,. već i da ih prilagodi uslovima sovjetske vojne
9
proizvodnje.”
Amerika je, od samog početka, planirala da prikrije stvarni cilj prodaje tehnologije Sovjetskom
Savezu - a to je izgradnja moćne vojne sile SSSR-a. Da bi to postigla, morala je da ubedi skeptike da teh-
nologija koja se prodaje Sovjetima njima služi za obnovu ratom razorene zemlje i da ta trgovina ima civilni a
ne vojni karakter.
Na primer, neke od prvih fabrika podignutih u Sovjetskom Savezu dvadesetih i tridesetih godina
bile su fabrike za proizvodnju traktora: u Volgogradu, Harkovu i Celjabinsku. Sve tri fabrike konstruisale su
američke firme, a na podizanju one u Volgogradu radilo je čak osamdeset američkih kompanija.
Ove fabrike traktora, tobože podignute da bi opskrbljavale ruske seljake poljoprivrednim
mašinama, danas proizvode tenkove, oklopna vozila, samonavodeće projektile, raketne lansere, nosače
projektila, protivavionske topove i kamione.
Pored ovoga, tenkovi koji su suštinski važni za svaku vojnu strukturu proizvode se u još dve
velike fabrike: „... u fabrici 'Gorki' i fabrici ZIL... fabrika 'Gorki' podignuta je bukvalno ni iz čega od strane
10
Henrija Forda, tridesetih godina...”
Jedan od prvih radnika u fabrici „Gorki” u SSSR-u bio je Volter Rojter (Walter Reuther), koji je
kasnije postao prvi čovek Sindikata ujedinjenih radnika u automobilskoj industriji. On je posetio Sovjetski
Savez 1933. godine, i boravio je tamo nekih 18 meseci. Volter i njegov brat Viktor, obojica zaposleni u toj
fabrici, napisali su pismo koje je postalo čuveno:
„Naša svakodnevna inspiracija, dok radimo rame uz rame sa ruskim drugovima u ovoj fabrici,
jeste misao da mi, u stvari, pomažemo da se izgradi društvo koje će zauvek okončati eksploataciju čoveka od
strane drugog čoveka, misao da će ono što mi gradimo biti na korist i uživanje radničke klase, ne samo u
Rusiji već u celom svetu, i to nam je kompenzacija koju dobijamo zato što smo trenutno odsutni iz borbe u
Sjedinjenim Državama. Mel, ti znaš da smo Vol i ja uvek snažno podržavali Sovjetski Savez. Ti znaš da smo
uvek spremni da ga branimo od laži reakcionara... U celom svom životu, Mel, nikada nisam video nešto što
je toliko inspirativno. Mel, kada čovek jednom vidi šta je sve moguće kada radnici ujedine svoje snage, on se
više ne bori samo za ideale,već se bori za nešto što je stvarno nešto opipljivo. Nastavi borbu za sovjetsku
Ameriku.
12
Vik i Vol.”
Američka vlada bila je potpuno svesna da Sovjeti brzo pretvaraju ove fabrike u vojna postrojenja.
Zvanični Vašington, takođe, znao da je sovjetska industrijalizacija prvenstveno bila militarizacija
države. U sovjetskim industrijskim postrojenjima, vojni odsek je imao najviši prioritet.
Naravno da je prvobitna pobuda koja je stajala iza industrijalizacije Sovjetskog Saveza imala
vojni cilj.
217